Врхунски природни предатори штите чак и аеродром „Никола Тесла“

Хани Гиргис, једини професионални соколар у Србији, каже да је том професиом почео да се бави јако млад. Убеђен је да тако нешто не може тек да се научи, већ се човек рађа са даром и љубављу према птицама грабљивицама.

„Кад нешто исконски волите онда и морате да успете у томе“, каже Гиргис, објашњавајући да се под термин соколарство подразумева лов коришћењем бројних птица грабљивица, не само соколова, већ и орлова, јастребова, сова...

Осим љубави према овим птицама, Гиргис је дошао на идеју да популаризује такозвану „биолошку“ заштиту.

„Дошло је до ремећења природног баланса, па су се намножиле врсте попут голубова, врана, чворака... У контроли њихове популације користили су се отрови што је веома погубно за природу. Онда сам дошао на идеју да природним путем, уз помоћ птица грабљивица решим тај проблем“, објашњава соколар.

Прво је почео са таквом праксом на аеродрому „Никола Тесла" што се показало јако успешно. Посао се проширио. Држава је имала потребу да заштити и друге ствари, попут одређене имовине и граница.

Осим тога, уз биолошку заштиту могу се чувати и пољопривредна добра, усеви, објекти.

Потпуна дисциплина

Једини српски соколар каже да птице грабљивице нису захтевне, али да соколарство изискује апсолутну дисиплину и концентрацију, јер то није класична дресура, већ захтева успостављање поверења.

„Потребно је доста времена да би се такав однос успоставио. Зависи и од карактера самих птица. Неке од њих лакше сарађују, а неке не“, наводи Гиргис.

Дресура почиње са месец дана старости и све птице се ручно хране, да би успоставиле тај однос поверења и почеле на соколаре да гледају као на своју врсту.

„Сове су најтеже за рад. Флегматичне су, треба им доста да одреагују. Имају фиксан поглед, па су фокус и реакције другачије“, објашњава соколар.

Нису опасне и избегавају људе

Птице грабљивице су познате по томе да имају изузетно добар вид. Јастребови, примера ради, имају 7 пута бољи, изоштренији вид од људи, а плен величини хрчка могу да уоче са 2 до 3 километра.

По правилу, птице грабљивице у природи се клоне људи. А у соколарству се никада не дешавају напади. Гиргис каже да током свих година колико се на аеродрому користе, никада није дошло до инцидента са људима.

Гиргис је објаснио и шта тачно подразумева њихов посао, примера ради, на аеродрому.

„Када је пустите у хангар где се одржавају авиони она стане, осматра, гледа и проверава сваки ћошак хангара. Другачији начин је ласерско навођење“, навео је соколар.