Свесно смо изазвали климатске промене које ће сигурно кулминирати у будућности, сматрају климатолози

Подаци о климатским променама су застрашујући, а научници већ деценијама уназад упозоравају да ћемо имати ову врсту проблема, али се нисмо на време позабавили тим проблемом и зато данас, на неки начин, живимо предвиђања од пре неколико деценија, наглашава Владимир Ђурђевића, климатолога са Физичког факултета Универзитета у Београду.

„Малте не, свесно и знајући смо ушли у ову врсту проблема који ће сигурно кулминирати у будућности“, додаје Ђурђевић.

Какве промене очекују наш регион

Све то што су данас на неки начин манифестације климатских промена – суше, поплаве, интензивне олује, необичне временске прилике у одређеном годишњем добу, појаве нових штеточина и болести које нападају биљке и живи свет, чак и инсеката који преносе различите болести на људе – цео тај списак је нешто што је већ уочено на нашим просторима.

Једина прича која код нас није видљива и неће бити видљива су проблеми са порастом нивоа океана, једноставно зато што немамо излаз на море, а све остало се вероватно већ десило и код нас или је почело да се дешава чешће него пре и вероватно ће се дешавати још чешће у будућности, напомиње климатолог.

Енергетска транзиција услов за заустављање климатских промена

Основни проблем је и даље производња енергије и начин како друштво глобално производи енергију, јер највећи проценат енергије долази из фосилних горива. Сагоревањем угља, нафте и гаса емитујемо велике количине, на првом месту угљен-диоксида који је главни изазивач ефекта стаклене баште. У последњих 100 година смо повећали његову концентрацију у атмосфери за 50 процената. Тако смо потенциометар подигли на виши степен и планета се загрејала.

„У случају Србије, да би људима било јасно колико то ми емитујемо угљен-диоксида, просечно, свако од нас у току године за потрошену енергију – од кувања кафе па преко свега осталог – емитује четири тоне. С друге страна, знамо колико имамо проблема са класичним комуналним отпадом кога има на све стране. Таквог отпада сваки становник Србије произведе између 300 и 400 килограма“, наводи гост Јутарњег програма.

У многим земљама света су већ усвојени планови који чврсто воде у правцу отпочињања производње енергије из обновљивих извора – соларне, ветро паркова, термалне енергије и хидропотенцијала – и настоје да у једном тренутку престану да користе фосилна горива.

„То је сценарио не само који је могућ, већ је и економски оправдан. Истраживања показују да ћемо на крају тог пута у ствари бити богатији, а не сиромашнији. Чак и неке најконзервативније институције које се баве тим проценама енергетске транзиције, показују да је то могуће, неопходно и да је то једини правац на коме треба да се нађу све земље света што пре“, додаје др Ђурђевић.

Профит као највећа препрека

Највећа препрека да се крене путем енергетске транзиције је до сада управо био профит, пре свега индустрије фосилних горива и оних који су највише производили нафту, гас и угаљ. Данас су компаније које су биле дуго времена у неравноправној тржишној утакмици много боље позициониране у односу на произвођаче фосилних горива.

„Нови закон о обновљивим изворима енергије предвиђа да ће свако од нас моћи да буде и произвођач и потрошач електричне енергије ако постави соларни панел на неком од својих објеката. Анализе показују да нека од домаћинстава могу да постану и нето произвођачи више енергије него што им је потребно. Зато ће потенцијално моћи и да се заради, јер ће вишак своје енергије моћи да враћа назад у мрежу“, објашњава климатолог.

Некоме ово може звучати као научна фантастика, али у свету је већ заживео концепт потрошача-произвођача и развија се све брже. Цена тих технологија драстично опада и постаје доступнија.

Земље се данас утркују у томе ко ће да постане лидер у тој области и ко ће да постане главни произвођач соларних панела, ветро паркова, ко ће да развија компаније које ће да имплементирају све те технологије на великим скалама јер цео енергетски систем треба да се трансформише.

„Америка сада покушава да сустигне Кину пошто је она тренутно лидер, не у имплементацији нових технологија, већ у развоју нових технологија, као што су соларни панели. Што се тиче имплементације, ту је Европска унија убедљиво најбоља, а Америка је близу ње. Европска унија је у односу на 1990. годину смањила удео угља у производњи енергије на десет одсто. Чак и традиционалне земље угља, као што је Енглеска, на пример, у потпуности су избациле угаљ из употребе“, напомиње Ђурђевић.

Температура ће наставити да расте

Температура ће сигурно наставити да расте и у наредних неколико деценија бићемо сведоци пробијања тих температурних рекорда. Енергетска транзиција не може да се изведе тако брзо и у том периоду ће ефекат стаклене баште бити додатно појачан, али постоји нада да уколико буде имплементиран Париски споразум тај би процес требало да се заустави тако да би у најбољем случају, планета глобално требало да се загреје за још један степен и средином овог века би тај процес требало да се заустави на том нивоу.

„Атмосфера и наша планета је један повезан систем и када се на једном крају света нешто деси то се пресликава на други крај света у неком другом облику. Иако у смислу климатских промена највише говоримо о загревању, оне не подразумевају само загревање већ и промене у томе како ваздух циркулише преко наше планете. Данас те путање циклона и антициклона изгледају мало више кривудаво него раније зато што на Северном полу има за 40 одсто мање леда и зато се дешавају ти чудни преокрети да имамо врло топле периода времена после којих убрзано улазимо у хладан талас. Ова зима је била типичан пример те врсте нестабилности у атмосфери“, подсећа саговорник Тијане Јевтић.

Прилагођавање насталим променама

Глобално загревање значи да ћемо морати да се прилагодимо. Мораћемо да појачамо бедеме за одбрану од поплава. Морамо да размишљамо о развијању система за наводњавање. Да градимо енергетски ефикасне куће. Градови ће морати да унапреде системе за одводњавање због повећане количине падавина и морају се користити водопропусни материјали и да не бетонирамо сваки сантиметар простора.

Ове теме ће бити све присутније у јавности јер смо достигли време ескалације онога што смо проживљавали претходних 100 година.

„Тренутно више настојимо да се обавестимо шта се дешава, али ускоро ћемо морати и да размишљамо како да се прилагодимо свим овим променама и како да што ефикасније и безболније прођемо кроз енергетску транзицију“, каже на крају гостовања др Владимир Ђурђевић, климатолог са Физичког факултета Универзитета у Београду.