Пругасте, досадне, жуте зујалице - зашто (погрешно) не волимо осе

За оне који се питају у чему је сврха постојања оса, сада постоји свеобухватан одговор. Према најновијим истраживањима, корисни су предатори инсеката штеточина, производе антибиотике, успешно опрашују биљке... 

Предности ових инсеката откривене су у првом великом научном Прегледу услуга екосистема који се фокусирао се на 33.000 познатих врста оса, које живе у свим крајевима света.

Отров осе који може да испусти током убода се такође истражује као супстанца која може помоћи у прављењу лекова против канцера.

Многе популације инсеката нестају, али осе су изгледа отпорније од већине рођака, па успевају да се прилагоде различитим условима живота и опстају. 

Иако се чини се да их чак и међу ентомолозима избегавају у истраживањима, научници сматрају да је за њихово разумевање потребно много више истраживања.

„Кад кажем људима да проучавам осе, они се питају у чему је њихова сврха, и зашто ипак не проучавам на пример, пчеле, које су, како ми говоре - много корисније. Међутим, људи нису свесни колико не знају о осама", рекла је професорка Сириан Самнер са Универзитетског колеџа у Лондону.

Осе су заправо преци пчела, па су тако пчеле осе које су заборавиле како се лови, објашњавају сликовито научници.

„Осе би у очима људи могле бити једнако вредне као и други вољени инсекти попут пчела, само кад бисмо им пружили веће шансе", додала је др Самнер.

Заштита шећерне трске и кукуруза 

Студија, објављена у часопису Biological Reviews, анализирала је 500 научних извештаја о убодима оса. Познато је 100.000 врста оса и прилично добро су проучене. Оне које лове се већ користе у пољопривреди за сузбијање штеточина без употребе инсектицида.

Осе су главни предатори света инсеката. Недавна истраживања открила су да обичне осе могу да контролишу врсту црва који напада бразилске усеве кукуруза и мољца који једе шећерну трску.

Процењује се да ће посао примене предаторских инсеката за заштиту усева вредети више од 400 милијарди долара годишње, али осе су у тим проценама једва разматране, открили су научници.

Око 1.000 врста оса које лове је друштвено и пошто живе у заједници, одличне су за тај еколошки посао.

С друге стране „осе које живе саме, имају отров који садржи невероватан коктел који паралише плен, а садржи и пуно антибиотика", објаснила је професорка Самнер.

„Многе осе закопавају своја јаја са парализованим пленом како би обезбедиле храну након што се излегу. Дакле, желе да се побрину да храна буде правилно конзервирана. Антимикробна својства осе одавно су препозната у традиционалној медицини", додаје научница.

Њено истраживање је прикупило доказе да осе посећују најмање 960 биљних врста, од којих је 164 у потпуности зависило од њих због опрашивања, укључујући орхидеје.

Превазилажење предрасуда према осама неће бити лако, сматрају научници, јер су оне дуго презентоване као опасни, длакави, ружни инсекти...

Научници се ипак радују будућности у којој ће кључне улоге оса у више аспеката људског здравља и добробити за човечанство бити препознате и цењене.