Биљке за хлад, полусенку и сунце – пажљиво их бирајте, то је тајна успеха

Крај априла и коначно пролеће. Прошли су мразеви и време је за изношење мушкатли и за садњу разног сезонског цвећа. Виоле су посађене с јесени, јер им зима не смета, а лале су у свом најлепшем издању. Мушкатле цветају од почетка пролећа, па све до јесени, а гајимо их углавном у саксијама.

Најбоље је у башту садити директно прошлогодишње мушкатле и оно што је јако важно, приликом садње треба додати ситну земљу. Овако посађене мушкатле током године треба више ђубрити него оне посађене у саксијама.

Хортензије, траже полусенку, а када порасту и направе већи жбун, боље ће подносити врућину.

"Пре него што посадимо цвеће морамо мало да проучимо какав је простор у коме желимо да посадимо цвеће, да оплеменимо тај наш простор, какав је режим светлости, да ли је то сунчана тераса, да ли је то простор под сенком, под крошњом дрвета и на основу тога бираћемо наше цвеће", истакла је Љиљана Судар, пејзажни архитекта ЈКП "Зеленило Београд".

Додаје да су лепи Јова, кадифица, бегонија, биљке за полу сенку. Бегоније и кадифа сјајно успевају и на сунчаним теренима, а на простору који има доста сунца можемо садити вербене, мушкатле, бегоније, далије, алисум. Сезонско цвеће може да попуњава празан простор између вишегодисњих биљака, између жбунова, испод крошњи дрвећа. Морамо водити рачуна и о димензијама биљке, о боји, треба водити рачуна да то буду контрастне боје.

Нарциси су прошли, лала ће бити у цвету још мај месец, а када и њихов цвет прође замениће и руће и каранфили, остало је да посадим још пар комада каранфила.