Да ли ће човек и природа престати да "ратују"- планета је "сломљена"

Као да заборављамо да нисмо једини становници ове планете и да промене изазване, пре свега људским активностима, утичу на сва жива бића на Земљи.

Хиљаде коала страдало је у шумским пожарима на јужној хемисфери. Већи део њиховог станишта у Новом Јужном Велсу у Аустралији је уништен. Кејт Банистер их је редовно спасавала у окружењу своје куће у Апину, југозападно од Сиднеја.

Обожава коале и жели да помогне да ова угрожена врста преживи јер их - према прогнозама до 2050-те године неће бити. "Реалност је да за 30 година можда нећемо имати коале. Наше будуће генерације то морају да знају. Време је да кренемо у акцију и спасемо их", истакла је Кејт Банистер.

Даглас Трон је сниматељ дроновима из Оукланда у Калифорнији. Преселио се у Аустралију да би помогао у праћењу коала у дивљини. Претходно је био на Бахамима где је, помоћу дрона, лоцирао и спасавао животиње после урагана "Доријан". У Аустралију је дошао када су се шумски пожари распламсали.

"Погледао сам видео-записе покушаја људи да спасу коале. Одлучио сам да одем у Аустралију, јер сам знао да мој инфрацрвени дрон може да спасити безброј коала", рекао је Даглас Трон.

У години за нама, због високе темепературе, жеге и суше страдале су многе биљке. Еколози тврде да је 2019. била најсушнија година у последњих стотину.

Забринути су за будућност

Генерални секретар Уједињених нација антонио Гутереш позвао је светске лидере да помогну да 2021. година буде година када ће човечанство "завршити свој рат против природе" и окренути се будућности без загађења угљеником који загрева планету.

"Планета је сломљена...Примера ради, последњих деценија су се на Кенију и њене суседе обрушили скакавци. У 2020-ој , било је на милијарде тих прождржљивих инсеката", истакао је генерални секретар УН.

Прошле године, ројеви скакаваца праплавили су Кенију, Етиопију, Уганду, Еритреју, Индију, Пакистан, Иран, Јемен, Оман, Саудијској Арабију, Сомалију. Ти инсекти-штеточине, проширили су се на површини од 29 милиона квадратних километара.

Услед загревања биљке се суше, а многе врсте нестају или траже боље окружење. Сваког лета, лотос цвета дуж делте Волге у Русији. У природном резервату Астракхан, лотос је храна за многе животиње. Резерват је формиран 1919. године. Данас се простире на хиљаде хектара. Ипак, "каспијски лотос" је уписан у књигу угрожених врста Русије.

Крокус, љубичасти цвет расте на хималајском Кашмиру од којег се прави зачин шафран. За његов раст су потребна топла лета и хладне, влажне зиме, а бере се само две недеље од краја октобра до средине новембра.

Хиљаде цветова произведу само неколико грама шафрана, а за килограм зачина треба 150.000 цветова. Због климатских промена и загађења, његово узгајање је доведено у питање и производња опада што ће, како каже Алтаф Ахмад, угрозити извор прихода многих породица у Кашмиру.

"Разлог за пад производње су климатске промене, услови слични суши и загађење од фабрика у суседним селима. Широм света шафран се користи за производњу лекова, козметичких производа и у исхрани. Килограм шафрана кошта између 3.000 и 4.000 долара", истакао је Алтаф Ахмат.

После Првог светског рата, преостала популација европских бизона, који су блиски рођаци северноамеричким, изумрла је у дивљини. Пеживели су само у контролисаним условима захваљујући напорима који се улажу од 1950. године.

Са проблемима које изазивају климатске промене суочавају се 83 од 252 места светске баштине са листе Унеска. У извештају за 2020.године стоји и да је Велики корални гребен угрожен.

Разлози су загревање океана и екстремне временске прилике које, осим корала, угрожавају и друге морске врсте. Неким од ретких корала, у водама испред Хонгконга, пружена је прилика да преживе. На дну мора су постављење посебне плочице.

На мапи високог ризика је и мексички резерват биосфере - нарочито лептир Монарх. Овим лептирима прети истребљење.