Не вреди што је органска, сланина прави далеко већи „климатски трошак“ него биљна храна

Количина штете нанете клими која је изазвана органском производњом меса једнака је оној нанетој производњом меса конвенционалним узгојем, показују резултати истраживања, преноси Гардијан.

Анализом је обухваћена емисија гасова са ефектом стаклене баште која потиче из различитих намирница и израчунато је колико би њихове цене требало да порасту да би се надокнадила штета која настаје њиховом производњом.

За говедину и јагњетину, органска и конвенционална производња резултирала је сличним „климатским трошковима“. 

Органска пилетина била је нешто лошија за климу, док је органска свињетина нешто боља по климу у односу на месо добијено конвенционалним узгојем.

Стајњак, преживање, крчење шума и климатске промене 

Испуштање гасова у атмосферу, када је реч о производњи меса, потиче од стајњака, а код крава и оваца, метан се ослобађа и подригивањем, то јест услед преживања. 

У зависности од житарица којим се животиње хране такође може доћи до варирања количине емисије гасова, посебно ако се „наслања“ на крчење шума, као што је случај у Јужној Америци.

Органски гајена стока се не храни увезеним крмним биљем и често се храни травом, али то управо значи да се производи мање меса и да животиње спорије расту, због чега се пре клања дуже емитују гасови са ефектом стаклене баште, објашњавају истраживачи. 

Биљке које се узгајају органски бележе упола мање „климатске трошкове“ од конвенционалних производа, јер се не ослањају на хемијска ђубрива, а уз то све биљке имају далеко ниже емисије од животињских производа.

Истраживачи наглашавају да је анализа показала хитну потребу за уредбама и мерама, попут пореза на месо, како би се осигурало да цене хране одражавају стварне трошкове њихове производње укључујући и штету нанету клими. 

То би било праведније, оцењују експерти, јер би потрошачи који се хране намирницама које штете клими платили загађење, уместо што се равномерно на читаво друштво распоређују трошкови настали због учесталих олуја, поплава и суша. 

Прикупљени приход требало би искористити за помоћ сиромашнијим слојевима становништва у управљању растом цена и за подстицање пољопривредника да њихови производи буду еколошки прихватљивији.

Стручњаци су израчунали и колико би повећање цена требало да буде како би де покрили „климатски трошкови“. Месо би коштало око 40 одсто више него сада. Повећање цена органског меса било би око 25 одсто, јер је иначе скупље. 

Цена обичног млека порасла би за око трећину, а органског нешто мање – око петину.

С друге стране, цене биљне хране скоро да се не би промениле.