Читај ми!

Једнооко прасе и полна кост моржа, шта све крије ризница Природњачког музеја

Природчњаки музеј је једна од најстаријих српских научних институција, основан 29. децембра 1895. године. Прве збирке, од којих неке потичу из из прве половине 19. века, прикупљене су и чуване у Лицеју, а потом Јестаственичком кабинету Велике школе под руководством Јосифа Панчића. Као једна од најзначанијих научних институција у земљи, Природњачки музеј планира обележавање јубилеја бројним изложбама, којима ће скренути пажњу на своју историју, али и будућност.

„У Природњачком музеју се налази 125 збирки са више од 1,6 милиона предмета. Половина је инвентарисана, а за многе предмете не постоје адекватни стручњаци у земљи да би били идентификовани. То је огромна база података са доказним примерцима, што представља изузетну вредност и што је срж Природњачког музеја“, наводи директор Природњачког музеја др Милан Пауновић.

Због турбулентне историје и ратова који су задесили земљу прошлог века, Природњачки музеј је такође трпео последице.

„Током Првог светског рата музеј није био у зграду у којој је сада, него на углу Бирчанинове и Милоша Великог. Доста прикупљеног материјала је тада страдало, али су многе збирке сачуване, а 1938. године музеј је добио нове зграде на Врачару у које су збирке пренете“, каже Пауновић.

Иако је Београд претрпео велика оштећења током Другог светског рата, Пауновић објашњава да је музеј тада прошао без већих последица, али је архив музеја оштећен јер је погођен бомбом током савезничког бомбардовања.

„Ипак, многи предмети су од оснивања музеја сачувани и данас имамо велики број предмета у јако добром стању чак из доба Лицеја“, додаје директор музеја.

Осим своје научне мисије, Природњачки музеј је у Србији предводио и борбу за очување животне средине и природних богатстава током свој постојања, а иницијатива за оснивање Завода за заштиту природе је потекла од музеја.

Природњачком музеју је 1973. године припојен и Музеј шумарства и лова са свим његовим архивама и збиркама трофеја, предмета, оружја, а зграда на Калемегдану је претворена у галерију где се одржавају изложбе, предавања и радионице.

Музеј поседује велику научну библиотеку са материјалом старим и 115 године.

„У њој се чува око 25.000 јединица. Ако бројимо сва издања и часописе, прелазимо бројку од 100.000 примерака, укључујући ту и географске мапе, старе ретке књиге, часописе. Библиотека је настала донацијом породице покојног професора Велике школе Лазара Докића, која је 1903. године поклонила његову личну библиотеку“, објашњава Пауновић.

Јубилеј од 125 година постојања Природњачки музеј почиње да обележава 29. децембра изложбом „Прича о нама“, ауторке Александре Маран Стевановић.

„Изложба има четири целине у којима је представљен историјат Природњачког музеја. Прва целина говори о самим почецима и развоју природњачке науке код нас, а у њеном склопу биће изложени необични примерци, попут једнооког прасета и полне кости моржа. У наредној целини се говори о зачецима и мање познатим подацима о настанку музеја. Следећа целина говори о садашњости ове институције, чиме се бави и шта представља“, истиче директор Природњачког музеја.

Посебна целина биће посвећена, како каже, будућности музеја, током које ће бити скренута пажња и на велики проблем недостатка простора.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 12. септембар 2024.
24° C

Коментари

Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Odlicna serija
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Bruka i sramota
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи