Ђердап проглашен за међународно значајно влажно подручје

Номинацију је координирало Министарство за заштиту животне средине, на основу номинационе студије коју је урадио Завод за заштиту природе Србије. 

Након последњих измена и допуна података о биодиверзитету које је Завод урадио 2019. године, у складу са захтевима Сeкретаријата Рамсарске конвенције, Република Србија је средином ове године, на основу одлуке Владе и званично поднела номинацију за проглашење Подручја Ђердапа за Рамсарско подручје, једанаесто у нашој земљи.

Овим проглашењем је подручје Националног парка Ђердап стекло још један вид међународне заштите, након проглашења за Геопарк, такође у овој години.

Рамсарска ковенција (The Convention on Wetlands) односи се на заштиту мочварних подручја од међународног значаја, нарочито као станишта птица мочварица.

Кoнвенција је добила назив по иранском граду Рамсару где је и усвојена 2. фебруара 1971. године, а СФР Југославија ју је ратификовала 1977. године (Уредба о ратификацији Конвенције о мочварама које су од међународног значаја, нарочито као станишта птица мочварица, „Службени лист СФРЈ" бр. 9/1977).

Миграторни пут птица 

На територији 170 држава чланица, уговорних страна Рамсарске Конвенције, до сада је проглашено 2.341 Рамсарско подручје, укључујући и 18 прекограничних, у укупној површини од 252.489.973 хектара.

Ђердап је 11. подручје у Србији које је проглашено за међународно значајно влажно подручје.

Усвајањем номинације Ђердапа, на простору наше земље налази се близу 0,06 одсто територије проглашене за светски значајна међународна влажна подручја.

Десет подручја у Србији, која су на Листи међународно значајних влажних подручја, простиру се на 63,919 хектара (Пештерско поље, Горње Подунавље, Ковиљско-Петроварадински-рит, Лабудово окно, Лудашко језеро, Обедска бара, Слано Копово, Стари Бегеј-Царска бара, Засавица, Власина), док подручје Ђердап заузима простор већи од свих тих подручја.

Граница Рамсарског подручја „Ђердап" обухвата Национални парк Ђердап и међународно значајно подручје за птице (Important Bird Area - IBA) Мала Врбица, које се налази ван граница Националног парка. 

Највећи број влажних станишта је смештен у узводном делу Парка и настао је као резултат подизања нивоа воде узводно од бране и сталног плављења околних површина.

Дунав са Ђердапском клисуром представља миграторни пут многих миграторних врста птица, а по свом значају на том путу се издваја локалитет Мала Врбица, због чега је и укључен у Листу међународно значајних подручја за птице (IBAs), подручја дефинисаних у оквиру програма који на светском нивоу води међународна организација BirdLife International.

Разноврсност шумске и жбунасте вегетације 

Ђердапска клисура је највећа и најстарија водена пробојница у Европи, која повезује водене басене запада и истока.

Припада ретким пределима на нашем континенту, како због присуства великог броја геолошких, палеонтолошких, геоморфолошких, климатских, едафских, флористичких, фитоценолошких, фитогеографских и фаунистичких специфичности, тако и због културно-историјских и археолошких феномена.

Подручје Ђердапа се одликује великом сложеношћу, издиференцираношћу и разноврсношћу шумске и жбунасте вегетације. Утврђено је присуство 57 шумских заједница, од чега чак 40 заједница има реликтни карактер.

Укупно је забележено 1.013 таксона васкуларне флоре, што чини нешто више од четвртине укупне флоре Србије.

Диверзитет свих фаунистичких група је изузетан. Фауну сисара чини преко 50 врста, од чега је нарочито значајна богата фауна слепих мишева; присутно је око 23 врсте водоземаца и гмизаваца, а богату и разноврсну фауну риба, од којих већина живи у Ђердапском језеру и Дунаву, чини чак 61 врста.

Од фауне инсеката најбоље је истражена фауна дневних лептира, која броји преко 100 врста, због чега је Ђердап сврстан у одабрана подручја за дневне лептире у Србији (Prime Butterfly Areas - PBAs). 

Међу животињским светом, најбогатија је фауна птица, која је представљена са око 170 врста, од којих су 110 гнездарице. Због разноврсности орнитофауне и присуства ретких, угрожених и врста од значаја за заштиту, подручје Националног парка Ђердап је укључено у Листу међународно значајних подручја за птице (Important Birds Areas - IBAs).

Завод за заштиту природе Србије је утврдио прелиминарну листу од 68 потенцијалних Рамсарских подручја у Србији, а њихова заштита постаје све важнији сегмент јачања еколошке мреже и припреме за Европску мрежу природних добара NATURA 2000.