Ниш и Сомбор до краја фебруара добијају контејнере за рециклажу

„Људи у Србији годишње искористе око 60.000 тона стаклене амбалаже, а рециклира се око 27.000 тона. То значи да 33.000 тона стаклене амбалаже заврши у подрумима, оставама или депонијама“, навела је у гостујући у Јутарњем програму РТС-а Виолета Белановић Кокир, директорка Друштва за поступање са амбалажним отпадом „Секопак“.

Према њеним речима, у Србији се тренутно рециклира око 44 одсто стаклене амбалаже, што је знатно ниже од европског просека. Постоји неколико разлога за то.

„Европска унија је још 1992. године кренула са постављањем инфраструктуре и увођењем примарне селекције и циљ им је до 2025. да рециклирају 75 одсто. Србија је у то кренула 2010. године и стигла до 44 одсто“, објашњава Белановић Кокир.

Са друге стране, инфраструктура за рециклажу у Србији није довољно развијена и нема довољно контејнера за стаклени отпад.

„Стакло је специфично, тешко и оно мора да се одваја у посебан контејнер. Та чињеница је довела до тога да велики број локалних самоуправа отеже са њиховим увођењем. То је и разлог због којег је покренут пројекат да два града опремимо потребним контејнерима за сакупљање амбалажног отпада. То ће бити Ниш и Сомбор“, каже директорка „Секопака“.

Кроз овај пројекат ће, како каже, моћи да сагледају шта је то што у Србији доводи до тога да људи желе да одвајају отпад, на који начин, колико и где треба контејнери да буду позиционирани.

„У Србији никада није постојала овако велика акција и из ње ћемо моћи да направимо један водич и видимо како и остале самоуправе треба да се понашају по питању постављања контејнера“, додаје Белановић Кокир.

До краја фебруара постављање контејнера 

Доста градова у Србији се укључило до сада у рециклажу, али само делимично и ниједан град у земљи није потпуно покривен потребном инфраструктуром за сакупљање амбалажног отпада. 

Акција ће почети крајем јануара, контејнери су већ наручени и треба да стигну.

„Очекујемо да ће до краја фебруара сви контејнери бити у Србији, да ћемо моћи да их поставимо, покренемо едукативну кампању и пратимо резултате“, наводи директорка „Секопака“.

Објашњавајући да је стаклу потребно око 5.000 година да би се разградило природним путем, Белановић Кокир истиче чињеницу да је стакло поред алуминијума једина амбалажа која може у недоглед и у потпуности да се рециклира.