Власотинце има своје моћне ренџере који ће штитити природу

Недирнута и дарежљива је природа крај Власине, па зато не чуди што Ксенија и Димитрије овде проводе сваки слободан тренутак. Доноси им радост уживања, али и непрекидног откривања. 

„У природи најбоље проводимо време и најбрже нам прође. У природи нам је најзанимљивије и некако најбоље се осећам док смо у природи заједно са свим другарима“, каже Ксенија Јовић, мали чувар природе.

Све је кренуло од гљива и Гљиварског друштва, а онда се за чланство упознавањем Власине, Морича, Кукавице полако ширило и знање на разне еколошке области. Најбоље међу њима, Ксенију, Димитрија, Лену, Исидору и Сару одвело је на камп у Национални парк Копаоник. После обуке на терену постали су чувари-волонтери заштићених подручја.

 „Кад тражимо гљиве тад се баш забављамо и такмичимо се ко ће први“, каже Димитрије Црноборац члан тима младих чувара природе. Додаје да у природи проводи најмање два до три сата. 

Са овом легитимацијом мали ренџери како их зову могу да преносе знање вршњацима, рођацима, комшијама, али и укажу надлежнима на уочене проблеме у природи.

Образовање, подршка породице и друштва

„Слушали су наше едукације. Пратили нас. Одговарали на задате задатке и ето, постигли тај циљ да при Националном парку Копаоник полажу за чуваре заштићених подручја волонтере“, објашњава Сунчица Јовић, потпредседница Миколошког гљиварског савеза Србије.

Да о животној средини брину од малена утицале су пре свега породице, увек спремне да помогну посвећеном и креативном раду Гљиварског друштва Рујница. Не изостаје ни подршка локалне самоуправе.

„Изузетно је важно да се деца од малена едукују. Код њих је еколошка свест већ сад пробуђена и она може само да расте и да се развија“, наглашава Жалина Стефановић, већница општине Власотинце задужена за заштиту животне средине.

За мале моћне ренџере сада сваки излазак у природу значи одговорност, а звање малих чувара природе обавезу да буду део свих акција везаних за заштиту животне средине у свом граду.