Како сачувати ретке врсте птица у Србији

Реч је о птицама које на нашем подручју обитавају или су само у прелету, али и поред тога свака од њих тражи природно окружење и услове у којима је природа нетакнута, а посебно простор у коме није интервенисао човек.

Окањ бара, Русанда, Царска бара, Слано Копово, ритови Доњег Потисја и Потамишје су простори који су карактеристични за равничарски предео, а неки од ових облика су јединствени у нашој земљи. На стручном скупу у Зрењанину истакнуто је да се степен заштите мора поштовати, а у том погледу едукација је веома важна. 

Као проблем који се посебно истиче је недостатак воде током године у заштићеним подручјима, па поједине птице у потрази за храном одлазе на њиве, а често на незаштићеним деловима страдају због претеране употребе хемијских средстава у пољопривреди. 

Према речима Милоша Бибина из Специјалног резервата природе „Окањ бара“, заједно са Водама Војводине требало би направити елаборат о водном режиму.

„Да задржимо што веће количине воде у самој бари Окањ и околним барама, каналима и самим тим да сачувамо срце екосистема, сачувамо станишта за птице, али и за ловну дивљач, домаћу стоку која је на испаши“, истакао је Бибин.

Подручја у Србији треба да постану део европске еколошке мреже 

Слободан Пузовић из Завода за заштиту природе Војводине каже да Србија као земља у поступку придруживања Европској унији, мора да ради на успостављању европске еколошке мреже „Натура 2000“.

„Ми смо кроз тај програм и кроз идентификацију ИБА подручја (Important Birds Area) урадили лавовски посао још раније, тако да су та подручја која су препозната као ИБА, на неки начин аутоматски се номинују да постану део европске еколошке мреже 'Натура 2000'“, објаснио је Пузовић.  

О једном заштићеном подручју споменику Арача вечерас ће бити промовисан и филм у Дому културе у Новом Бечеју. У Зрењанинском музеју у 19 часова отварање двојне изложбе: Пројекат Толеранција: изложба плаката и Мала ретроспектива Мирка Илића.