Кад је за леђима ватрена стихија, међу животињама нема предатора и плена

Животиње имају много боља чула него људи, а страх од ватре им је урођен. У групама беже у стампеду. У тим условима престаје непријатељство између предатора и плена. Гладни, али више уплашени, беже сви заједно.

„Животиње живе инстинктивно и вођене тим својим инстинктима поприлично добро и знају да се сналазе. Јер оне када осете пожар и ватру беже у супротном смеру. Проблем у Аустралији је постојање више тих жаришта и пожара где су животиње и људи, нажалост, били окружени и нису имали баш пуно излаза“, објашњава ветеринар Драгутин Смољановић.

Страх осећају и младунци. И у паници, мајке брину о њима и не остављају их.

„За разлику од људи којима можете да кажете шта, где, како, и да се са њима договорите да сарађују у свему томе, очекујте да ће животиње реаговати некада потпуно супротно. Некада ћемо имати ситуацију да ће животиње да вам скоче у наручје, некада ће бежати од вас, некада ће почети да вас гризе, уједа, гребе, на то морамо бити сремни“, напомиње Александар Гаврић из Организације за спасавање животиња АРС.

У паници, може престати да важи правило "вође чопора".

„Мада, код животиња, доказано је да преживљавање у суштини зависи од одлуке вође чопора да ли је она исправна или није исправна. Животиње слепо слушају, паника и настаје оног тренутка када се изгуби или контакт или угине тај вођа чопора, доминантна јединка која их предводи“, додаје ветеринар.

Животиње ће осетити ватру и дим пре људи. Ослушкујући њих, можемо се и ми спасти.

„Многе животиње имају много боље чуло мириса него ми, тако да осећају мирис дима који надолази. Значи, оно што ми не осећамо они то осете. Они осећају мале разлике у температури. Са те стране можемо слободно да се поуздамо у то да ако видимо да животиња панично бежи значи да се нешто дешава сигурно и пре него што ми то приметимо“, напомиње Гаврић.

Кад се пожари угасе, биће тешко обезбедити храну за преостале животиње, јер је много растиња већ сад изгорело.