Панчићева оморика – најлепши четинар Европе

Баш као и пре 140 година када је за њом трагао ботаничар Јосиф Панчић, оморика или „ледена лепотица“ како ју је по откривању звао, поново је у центру пажње биолога, научника и стручњака, који сада настоје да је сачувају у природном станишту.

Пописују се, готово скривена стабла у моћним шумама Таре, анализира генетски материјал и трага за узроцима лаганог нестајања Панчићеве оморике.

„То нам практично помаже да утврдимо генетску разноврсност Панчићеве оморике на њеним стаништима и то нам омогућава да знамо која ће то стабла и јединке Панчићеве оморике бити у будућности најбоља да обезбеде опстанак врсте“, објашњава биолог Маријана Јосиповић из Националног парка „Тара“.

„Она је на црвеној листи угрожених врста и добићемо податке, неке научно засноване, да видимо шта у будућности радити са Панчићевом омориком“, напомиње директор Националног парка „Тара“, Драгић Караклић.

У оквиру овог, заједничког пројекта, чију реализацију финансира Европска унија, биће примењена и иновативна, Лидар метода скенирања локалитета оморике на територији од 200 квадратних километара, шест општина Србије и Републике Српске.

„То је снимање из авиона, скенирање оморике, с обзиром да она расте на врло неприступачним теренима до којих је јако тешко доћи. На тај начин ћемо употпунити слику о бројности и стању тих оморика“, наводи Александар Ђурић, члан пројектног тима НП „Тара“.

У наредних годину дана биће испитано и мапирано више од 20 локалитета са, за многе, најлепшим четинаром Европе из доба терцијера, иначе на свету јединим природним стаништима оморике смештеним у средњем току реке Дрине.

Очување и обнављање оморике, последњих деценија посебно угрожене климатским променама и слабом природном регенерацијом, помоћиће резултати генетске анализе, али и едукативни програми и стална брига о овом, заједничком наслеђу природе и човека.