Србија прерађује само осам одсто отпада, депоније све веће

Производња кеса је смањена је за 80 одсто од када се наплаћују. У земљама где је примењен систем враћања кауције у продавницама, стопа прикупљања употребљених флашица и лименки је и до 90 одсто.

„За почетак смо наше циљеве у погледу прикупљања амбалажног отпада подигли на циљеве ЕУ. Они ће бити реализовани применом једног од тих, такозваних депозитних система. Дакле, крајем године одлука, а следеће крећемо у припреме за тај систем, за годину или две ћемо бити у ситуацији да га применимо, за шта је потребно скоро 100 милиона евра“, каже министар заштите животне средине Горан Триван.

Ове године прерађено је 100.000 тона опасног отпада, за петину више него прошле, а отпадом се бави 2.500 фирми.

„Имамо 20 великих оператера. У тој индустрији ради 1.000 радника у оператерима и више од 15.000 радника у разним фирмама које су кооперанти тих оператера“, објашњава председник Удружења рециклера Србије, Владимир Живаљевић.

ЕУ је издвојила 400.000.000 евра у последње две деценије за помоћ у заштити животне средине у Србији.

„Србија има савезника. Европска унија је овде да би подржала напоре Србије да се избори са отпадом. Помогли смо изградњу регионалног објекта за прераду отпада у Суботици. Следеће године имамо пројекте у 19 општина. Надам се да ћемо још више урадиту у будућности и у успостављању система прикупљања и рециклаже отпада“, наводи Сакеларис Хоурдас, члан делегације ЕУ у Србији.

„Сви желимо да живимо у здравој околини. Проблеми који настају уништењем природе немају границе као државе и они су глобална претња“, истиче амбасадор Турске у Србији, Танжу Биглич.

„Све се ово своди ипак не само на отпад него на одрживи развој целог света“, додаје амбасадор Шведске у Србији, Јан Лундин.

Становник Србије годишње произведе око 300 килограма отпада, од чега се рециклира четири одсто и највећи део одлаже се на депоније. ЕУ рециклира половину отпада, а на депонијама завршава четвртина.