Да ли су мантили отишли у историју

Гост Јутарњег програма, др Владимир Ђурђевић, климатолог са Физичког факултета, наводи да се налазимо у процесу који се назива глобално загревање или климатске промене, а наша планета је све топлија и топлија.

„Подаци за Србију показују да имамо двадесетак дана више током године у којима су температуре летње, а није лето. То је број дана када је максимална дневна температура виша од 25 степени Целзијуса, између 25 и 30 и такав дан ми зовемо летњим даном. Тих дана је последњих година све више, тако да становници Србије имају готово додатни летњи месец и то је та разлика у односу на период из средине прошлог века“, објашњава професор Ђурђевић.

Извесно је да ћемо у будућности бити сведоци све већих промена климе. Обим у коме ће до тих промена доћи зависи пре свега од тога колико ћемо се као друштво потрудити да испунимо ставке из Париског споразума, у коме смо се договорили да до половине овог века у потпуности престанемо да користимо фосилна горива, додаје гост Јутарњег програма.

„Уколико се то не деси, онда ћемо у наредних тридесетак година видети исту промену колику смо видели у последњих стотинак година. Уколико споразум не буде испуњен, видећемо још драстичније промене, посебно у другој половини 21. века, где би се лета код нас продужила не само за један месец, него можда чак и за два. Имали бисмо изузетно високе температуре и дуготрајне периоде са топлотним таласима. Преко 40 степени би постала релативно нормална температура“, наглашава климатолог.

У дебати око климатских промена има свега и свачега, од претераних изјава у једном смеру, до изјава које све те промене релативизују и не признају.

Индустрија фосилних горива одлучно се опире тој теми, а финансијски је јако моћна што им омогућава да стопира дискусију. Међународни преговори су пак врло компликовани. Први пут се догодилу у оквиру Париског споразума да су се све државе сагласиле да имају заједнички циљ. Пре тога, преговори су трајали 25 година без икаквих резултата.

„Те ствари се јако тешко и споро решавају и свака акција да се пробудимо и активирамо је добродошла. Нажалост, оно што се дешава и оно што тај споразум подразумева се не поклапа. Ми и даље идемо путем који је сличнији поступцима из прошлости него некој дубљој промени. Савремено друштво је у потпуности зависно од енергије и тај темељ савременог друштва у производњи енергије треба у потпуности изменити и заменити неким другим, а то је јако велики проблем“, наводи др Владимир Ђурђевић.