Океани све виши и киселији, угрожено 680 милиона људи, поплаве прете Њујорку и Шангају

Више од 100 научника из 36 земаља широм света учествовало је у прављењу до сада најпотпунијег извештаја о утицају човека на океане и криосферу.

У последњем од три посебна извештаја које су Уједињене нације наручиле, наводи се да човечанство има времена да до 2030. године задржи пораст температуре од један и по степен Целзијуса у односу на прединдустријско доба.

„Овај извештај је јединствен зато што је Међународни панел о климатским променама први пут у потпуности испитао најудаљеније делове Земље, од највиших планина преко забачених поларних региона до најдубљих тачака океана“, истакао је Ко Барет, потпредседник панела.

Алармантно глобално топљење

Налази стручњака показују да се загревање планете убрзава топљењем глечера и ледених плоча од Гренланда до Јужног пола, као и да ће се ниво мора подићи више него што се раније мислило.

Од главних ледених пространстава, гренландско, које има потенцијал да подигне ниво светског мора између пет и шест метара, најбрже се топи и од 2006. просечно годишње губи више од 275 гигатона леда, а губитак ледене масе се утростручио између 2007. и 2016. у односу на претходних десет година.

Због све већег топљења леда на Антарктику, аутори студије наводе да ће пораст нивоа мора, уколико се емисија гасова настави, премашити метар до 2100. године.

Највише забрињава оно шта се дешава са Јужним полом, јер он има потенцијал да подигне ниво мора много више. Научници кажу да су потребна додатна испитивања, али упозоравају да су уочене промене које могу да буду први знаци да су ледене плоче достигле тачку без повратка. 

„Уколико се ово испостави као тачно, онда је вишеметарски пораст нивоа мора у наредних 100 до 200 година реална могућност“, рекла је Реџин Хок, професорка са Универзитета „Фербенкс" на Аљасци.

Чак и да се слом ледених плоча на Јужном полу не деси, више од 680 милиона људи који живе у приобалним подручјима искусиће до 2050. године редовна плављења, која би се иначе дешавала једном у 100 година.

Што се Северног пола тиче, научници су утврдили да ледена површина смањује током свих месеци године, што додатно убрзава загревање. Топљење забележено у септембру је посебно велико и највероватније без преседана у протеклих 1.000 година.

У скоро свим деловима света утврђено је смањивање снежног и леденог покривача. Оно што посебно забрињава јесте што се пермафрост, слојеви вечног леда који се никада не топи и који садржи гигатоне метана – веома потентног гаса са ефектом стаклене баште, такође топи.

Загревање океана и уништење екосистема

Океани, који покривају 71 одсто површине Земље, претрпели су највећи утицај загревања, али извештај закључује да више неће моћи да трпе а да не изазову озбиљне последице.

Светски океани се загревају без престанка још од 1970. године и апсорбовали су 90 одсто топлоте.

Фреквенција морских топлотних таласа, који су убили велика пространства земљиних коралних гребена, драстично је појачана. Толико да се сада процењује да ће постати редовна појава.

Океани природно апсорбују угљен-диоксид из ваздуха и ускладиштили су од 20 до 30 одсто људске емисија тог гаса од 1980. године. Међутим, апсорпција огромних количина угљен-диоксида чини океане киселијим, што угрожава услове за живот милиона врста животиња и биљака.

Последица тога су промена кретања великог броја рибљих врста, као и количина улова. Неки региони, попут арктичког, могли би да забележе пораст рибље популације. У другим деловима, међутим, доћи ће до драстичног пада.

За милионе људи широм света који зависе од океана као примарног извора хране, налази научника веома су забрињавајући.

„Све заједно узев, промене показују да светски океани и криосфера деценијама већ примају топлоту насталу климатским променама. Последице по природу и човечанство су оштре и жестоке“, навео је Ко Барет.

Није све изгубљено

Упркос озбиљним упозорењима, научници су веома јасни и у томе да се пројектоване последице великим делом могу избећи уколико човечанство приступи озбиљно смањењу ослобађања штетних гасова.

Примера ради, процењује се да ће у случају високог нивоа емисије штетних гасова, светско море до 2100. године расти 15 милиметара годишње.

Међутим, уколико се ослобађање штетних гасова довољно смањи, пораст нивоа мора може да буде и само четири милиметра годишње.

„Избори које сада направимо су кључни да ограниче будуће последице, избегнемо огроман губитак живота, финансијске трошкове и друге ризике који ће доћи због одлагања да предузмемо нешто“, објашњава се у извештају.