Дрвеће може спасти планету, тврде научници

У студији швајцарских научника се наводи да је простор на коме је могуће засадити дрвеће, много већи но што се претпостављало и да би то смањило ниво угљен-диоксида у атмосфери за 25 одсто.

Аутори студије тврде да би то било најефикасније решење за заустављање климатских промена које нам тренутно стоји на располагању.

Међутим, неки научни кругови се не слажу са овом тезом, тврдећи да ово звучи „исувише добро да би било истинито“.

Међународни форум о климатским променама (IPCC) тврди да уколико желимо да ограничимо пораст температоре на 1.5 степени Целзијуса до 2050. године, било би потребно да се пошуми додатних милијарду хектара земљишта.

Швајцарски научници са Института у Цириху су желели да покажу не само колико се дрвећа може посадити, већ и где би могло да се засади како би дошло до смањења емисије угљен-диоксида. Користили су метод, такозване, фото-интерпретације како би направили глобалну матрицу на основу података са 78 хиљада шума. Користећи софвер за мапирање у програму Google Earth успели су да развију модел за одређивање глобалних капацитета за пошумљавање.

Утврдили су да, поред постојећих шума, пољопривредног земљишта и урбаних подручја, на свету може да се пошуми додатних 0,9 милијарди хектара шуме. Када порасту, ова стабла би апсорбовала количину угљеника за трећину мању од количине коју је човек произвео још од почетка индустријске револуције. То би уједно, била и четвртина тренутне количине угљен-диоксида који се налази у атмосфери.

„Наша студија јасно показује да је обнова шума најбоље, данас доступно, решење за климатске промене и даје чврсте доказе о оправданости оваквих улагања“, тврди руководилац студије, професор Тим Крофтер.

Ако бисмо то урадили, смањили бисмо ниво угљен-диоксида на ниво који је последњи пут измерен пре скоро једног века, уверени су аутори студије.

Истраживачи су одредили и шест земаља у којима је највећи део пошумљавања могуће извести. У Русији је могуће пошумити 151 милион хектара, у Сједињеним Државама 103 милиона, Канади 78, Аустралији 58, Бразилу 50 и Кини 40 милиона хектара.

Међутим, наглашавају да је брзина од суштинског значаја, јер како свет наставља да се загрева, потенцијалне области за садњу дрвећа у тропима би се смањиле.

„Потребне су деценије да нове шуме сазре и остваре пун потенцијал. Од виталне важности је и да штитимо шуме које данас постоје, да се бавимо и другим решењима климатских промена и да поступно укидамо употребу фосилних горива“, наглашава прфесор Крофтер.

Нову студију посебно је поздравила Кристина Фигуерас, некадашња председница Одбора за климу Уједињених нација, која је била једна од кључних креаторора Париског споразума о клими из 2015. године.

„Коначно смо добили научно потковану процену колико земље можемо и треба да покријемо дрвећем без утицаја на производњу хране или смањење животног простора. Ово је изузетно важан показатељ свим владама и приватном сектору“, нагласила је Фигуерас.

Известан број научника, пак, изразио је резерву у погледу ове студије, оспоравајући идеју да је пошумљавање најбоље решење за заустављање климатских промена.

Људи су до сада увећавали шумска пространства само због депопулације, што се догодило у Русији, повећања нивоа индустријске пољопривреде, што се догодило на Западу или директном интервенцијом државе, као у Кини. Критичари верују да ни једна од ових мера не делује као изводљива или одржива на глобалном нивоу.