У Србији инжењери гасе шумске пожаре

Борис Ивановић из „Србијашума“ каже за РТС да су четинарке шуме, које покривају 17 одсто шумског подручја у Србији, најугроженије од пожара. Нешто мање су угрожене мешовите четинарско-лишћарске, а најмање лишћарске шуме.

Ове године проблеме је задао месец март који је био необично сув, са јаким ударима ветра.

„То је довоело до тога да на делу административне линије са Косовом и Метохијом, на подручју општине Бујановац букну шумски пожари на око 2700 хектара шумског земљишта. То је тешко подручје за гашење због заосталих експлозивних средстава. То је био највећи пожар до сада“, рекао је Ивановић гостујући у Јутарњем програму РТС-а.

Поред немерљиве економске штете коју стварају, још је већа еколошка штета јер долази до потпуног уништења физичких и хемијских својстава земљишта. Време је дугачак и скуп фактор у обнављању те површине, каже Ивановић.

„Србијашуме“, истиче, доста улажу у превентиву – преко медија обевештавају локално становништво и подижу свест о томе колико је важно водити рачуна да до пожара не дође.

Ивановић подсећа да је главни узрок избијања пожара људски немар и да је строго забрањено ложење ватре у шумама чак и 200 метара од ивице шуме, осим на местима где је за то предвиђено.

„Понекад је довољно да се у део шуме немарно баци један опушак од цигарете, дуне ветрић и већ смо у проблему“, навео је Ивановић.

„Србијашуме“ имају и водозахвате, активна и пасивна дежурства, специјализована возила са 800 литара воде. Међутим, фали им људска радна снага.

„У гашењу пожара најчешће учествују инжењери и техничари. Надам се да ће на том пољу бити боље“, рекао је Ивановић.

Под шумом 29 одсто Србије 

Климатске промене су довеле до тога да пожари сада могу избити у било које доба године, а најбољи начин за ублажавање климатских промена је пошумљавање.

Нешто више од четвртине Србије је пошумљено. „Око 29 процената је под шумом, то је близу светској шумовитости, а далеко од европске која је око 41 одсто“, наводи Ивановић.

Да би се то променило, потребно је да се ангажују приватни шумовласници, јер када би „Србијашуме“ пошумиле све голети које су под њеним надзором, то би шумовитост подигло за само 1,5 до два одсто. 

Шуме су извор кисеоника и превенција од клизишта, штите од воде, аерозагађења, буке, а имају и излетничку функцију.

„Један такав природни ресурс је од националног значаја. Морамо о њему да водимо рачуна јер нисмо га наследили, већ позајмили од будућих генерација“, поручио је Ивановић.

Рекао је и да „Србијашуме“ прихватају да буду партнер свакоме ко жели нешто да засади, макар и неколико садница, као и да имају радионицу o шума у школи.

„Са најмлађим суграђанима разговарамо о томе шта су шуме и колико је важно чувати их и унапредити стање шума“, закључио је Ивановић.