Тамо где јелени из руке једу

Мало које место може сатима бити занимљиво свим генерацијама, као Фарма јелена.

Простире се на више од 10 хектара. Јелени, муфлони и дивље свиње су у шуми, поред потока, на ливаду или чак у блату.

За један клип кукуруза, јелени су нас пустили довољно близу да направитимо фотографије, снимке или селфије.

Њихова територија се граничи са брежуљцима под виновом лозом.

Личи на Тоскану, или винограде Бургундије. Зелено острво између Муре и Драве, са виновом лозом, уводи нас у Међимурје.

У овом крају вина су се правила и у античко доба. Крајем прошлог века то је постао начин породичног живота. Добри познаваоци вина кажу да је „пушипел“ баш њихов вински бренд.

Домаћинства су новац за пројекте добијала из Европских инвестиционих фондова или домаћих субвенција.

Тако су на овим брежуљцима открили и да уз вино добро иду јабуке, чак када су у облику чипса.

„Он је хрскав, а битна је и врста те јабуке, златни делише сушимо и он је природно сладак, истиче Татјана Хаџић.

Занимљива је чињеница да је директор Туристичке организације поносан на то што је само два одсто бруто доходка жупаније од туризма. Јер, лепо је да туристи долазе, али је много фактора који могу да угрозе сезону.

„Користимо ИТ технологије, које су овде осмишљене и примењене, па не зависимо много од туризма“, истиче Руди Грула, директор Туристичке заједнице Међимурске жупаније.

Одавде се види Словенија, кажу када је ведро и Мађарска, а добром оку ни Аустрија није далеко.

Ту река Мура окреће коло дрвенога речног млина. Жубор воде и шкрипа камена враћају у 1902. годину, када је први пут самлевено брашно на том плутајућем „старцу".

И млин и скела су обновљени у склопу међудржавне сарадње са Аустријом, Словенијом и Мађарском, која враћа живот Мури, лепој алпској реци. Право уживање је гледати са квадова и у добром друштву.

„Све заједно имамо око 180 километара различитих рута у крају које прилагођавамо туристима“, рекао је Вања Тарандек, из Аћредо адреналин центар.

Недалеко од овог места кажу да се налази најстарија нафтна концесија на свету, старија је и од оне у Пенсилванији.

На ту нафту из 1856. подсећају и термални извори по којима је крај све познатији.

„Ту је посебно лековита вода, која је јединствена, откривена је случајно тражењем нафте у Међимурју“, напомиње Нуша Коротај из Терми Светог Мартина. 

Хвале се и тиме да нема госта који је кући отишао гладан.
Утицаји Словеније, Мађарске и Аустрије, видљиви су у јеловницима Међимурја.

Вековима је Међимурје било део мађарске жупаније. Обележја народа очувала је и музика, чувена попевка, сада на УНЕСКОВОЈ листи заштићених нематеијалних добара

Музика је овај крај директно спојила и са Београдом. Јосип Славенски - родом из Чаковца, за живот је изабрао Београд где је био професор на Музичкој академији.