Да ли вишедеценијска изложеност флуору из воде за пиће нарушава когнитивне способности
Истраживање спроведено у Ирској, које је обухватило око 2.500 старијих особа, није показало повезаност између дугогодишње изложености флуориду у води за пиће и слабијих когнитивних способности. Резултати пружају додатне доказе о безбедности флуоридизације воде, али истраживачи наглашавају да одсуство доказа о штетном дејству не представља и коначан доказ да ризик не постоји.
Флуоридизација воде за пиће већ деценијама изазива полемике. Док је способност флуора да помогне у спречавању каријеса добро позната, његова могућа штетна дејства на здравље, посебно на развој и функционисање мозга, и даље су предмет јавних расправа и научних истраживања.
Ова тема поново је привукла пажњу након што су Јута и Флорида прошле године постале прве америчке савезне државе које су забраниле флуоридизацију воде.
Међутим, нова студија објављена у часопису Journal of Dental Research доноси налазе који би могли да ублаже део забринутости. Истраживачи из Ирске нису пронашли повезаност између дуготрајне изложености флуориду путем воде за пиће и слабијих когнитивних способности у старијем животном добу.
Истраживање обухватило око 2.500 старијих особа
Истраживање је спроведено на основу података из Ирске лонгитудиналне студије о старењу (Irish Longitudinal Study on Ageing – TILDA), која прати здравствено стање старије популације.
У анализу је укључено приближно 2.500 одраслих особа, просечне старости око 65 година, чија је изложеност флуориду кроз воду за пиће могла да се прати током најмање 50 година живота.
Ирска је увела национални програм флуоридизације воде 1964. године, али концентрације флуорида у локалним водоводним системима нису биле једнаке у свим подручјима. Због тога се и изложеност учесника разликовала у зависности од места у којима су живели током живота.
Истраживачи су, на основу њихових места становања, формирали три групе: са ниском, средњом и високом изложеношћу флуориду.
Затим су нивое изложености упоредили са резултатима два различита теста за процену когнитивних способности.
Резултати нису показали повезаност између количине флуорида којој су учесници били изложени током живота и њихових когнитивних способности.
Другим речима, вишедеценијска изложеност флуориду у води за пиће, у концентрацијама какве се користе у Ирској, није била повезана са слабијим когнитивним функционисањем у старијем животном добу.
„Наши налази пружају уверење да доживотна изложеност флуоридованој води за пиће, на нивоима који се користе у Ирској, није повезана са слабијим когнитивним функцијама код старијих особа“, изјавио је главни аутор студије, Ваинај Шарма, истраживач јавног здравља са Тринити колеџа у Даблину.
Шта је показало праћење изложености у раном детињству?
Истраживачи су посебну пажњу посветили и могућој повезаности између изложености флуориду у најранијем животном добу и каснијих когнитивних способности.
У подгрупи најмлађих учесника било је особа које су током првих пет година живота биле изложене флуоридованој води за пиће. Ни у овом случају није утврђена повезаност са њиховим когнитивним способностима.
Ипак, аутори студије упозоравају да ове резултате треба тумачити опрезно.
Само 124 учесника, односно око пет одсто укупног узорка, имало је забележену изложеност флуориду током првих пет година живота. Због тако малог броја испитаника, могућност доношења поузданих закључака о утицају раног излагања флуориду остаје ограничена.
Резултати се уклапају у део претходних истраживања
Нова студија надовезује се на ранија истраживања у којима такође није пронађена повезаност између флуоридизације воде за пиће и когнитивних способности.
Ипак, научна литература не даје потпуно једнозначну слику.
Две студије спроведене у Кини повезале су изложеност флуориду са когнитивним оштећењима код старијих особа. Међутим, њихови налази односили су се на прекомерну изложеност флуориду, односно на стања повезана са флуорозом, због чега се не могу непосредно поредити са концентрацијама које се користе у програмима флуоридизације воде за пиће.
Додатну пажњу привукла је и метаанализа објављена 2025. године, која је указала на повезаност између изложености флуориду и нижих резултата на тестовима интелигенције код деце. Део доказа обухваћених том анализом односио се, међутим, на концентрације флуорида веће од оних које се уобичајено користе за флуоридизацију воде.
Због тога је важно разликовати резултате истраживања која се баве уобичајеним нивоима флуорида у води за пиће од оних која проучавају последице прекомерне изложености.
Одсуство доказа о штетности није коначан доказ безбедности
Аутори ирске студије истичу да њихови налази не доказују да је флуорид у потпуности безопасан за мозак. Они показују да у испитиваној популацији није пронађен доказ да је дуготрајна изложеност флуориду у концентрацијама које се користе у Ирској повезана са слабијим когнитивним способностима у старијем животном добу.
Истраживање зато представља важан допринос расправи о безбедности флуоридизације воде, али не даје основу за закључак да су сва потенцијална питања у вези са утицајем флуорида на здравље коначно разјашњена.
„Флуоридизација је један од најефикаснијих алата које имамо за смањење каријеса на нивоу становништва, због чега је важно што сада имамо дугорочне податке из Ирске који показују да она не долази уз цену нарушавања когнитивног здравља“, изјавио је Мајкл Кроу, истраживач стоматологије са Тринити колеџа у Даблину.
Истраживачи се надају да ће ови резултати допринети расправи заснованој на научним доказима о безбедности програма флуоридизације воде, како у Ирској тако и у другим земљама.