Астрономи открили ново могуће патуљасто тело иза Нептуна, опсерваторија „Вера Рубин” тек почиње потрагу

На удаљености од око 6,9 милијарди километара од Сунца, далеко иза орбите Нептуна, опсерваторија „Вера Рубин” уочила је до сада непознато небеско тело. Астрономи сматрају да је реч о могућој новој патуљастој планети – великом, приближно сферичном објекту који не испуњава све услове да би био сврстан у планете.

Откриће космичког тела, за сада означеног као 2026 ED138, објављено је раније ове недеље на скупу Одељења за планетарне науке Америчког астрономског друштва у Спокену, у америчкој савезној држави Вашингтон.

Уколико будућа посматрања другим телескопима потврде његову величину и приближно сферни облик, 2026 ED138 придружиће се групи од пет званично признатих патуљастих планета: Плутону, Церери, Ериди, Хаумеи и Макемакеу.

„Ово је невероватно узбудљиво”, каже Пол Бирн, планетарни научник са Универзитета Вашингтон у Сент Луису. „То најављује нову еру истраживања Сунчевог система и планетарне науке.”

Иако се за сада мало зна о новом објекту, астрономе посебно радује чињеница да је опсерваторија „Вера Рубин”, која је тек недавно почела да ради пуним капацитетом, успела да открије тако велико и удаљено тело.

„Обожавам то. То ме чини веома срећном”, каже Саманта Лолер, астрономкиња са Универзитета Регина у канадској провинцији Саскачеван. „Лепо је имати потврду да та огромна, скупа и сложена машина функционише.”

Познато је да се 2026 ED138 налази у загонетном, прстенастом подручју ледених тела иза Нептуна, познатом као Кајперов појас.

„Овај део Сунчевог система углавном је непознат, а свако ново откриће попут овог приближава нас разумевању како су настали наш планетарни систем и планетарни системи уопште”, истиче Бирн.

Захваљујући опсерваторији „Вера Рубин”, то би у наредним годинама могло значајно да се промени. Процењује се да ће та опсерваторија током наредне деценије открити око 32.000 објеката иза Нептунове орбите. Многи ће бити релативно мали, али међу њима би могло да буде и више патуљастих планета.

Зашто Плутон више није планета

Категорија патуљастих планета настала је после велике расправе у астрономској заједници о статусу Плутона, који је деценијама сматран деветом планетом Сунчевог система.

Откриће Ериде 2005. године, објекта сличне величине у истом удаљеном делу Сунчевог система, покренуло је питање да ли би и она требало да буде проглашена планетом. Међународна астрономска унија је на крају одредила три услова која небеско тело мора да испуни да би имало статус планете: да кружи око Сунца, да има довољну масу да га сопствена гравитација обликује у приближно сферно тело и да је гравитационо доминантно у својој орбити, односно да је очистило своју путању од других сличних објеката.

Плутон није испунио последњи услов, па је 2006. године прекласификован у патуљасту планету.

Патуљасте планете могу се налазити у различитим деловима Сунчевог система. Ледена Церера, на пример, налази се у астероидном појасу између Марса и Јупитера, док се Ерида налази на самој граници Сунчевог система. Плутон, Хаумеа и Макемаке припадају Кајперовом појасу.

Сада би им се могао придружити и 2026 ED138.

Објекат уочен на снимцима између марта и јула

Почетком овог месеца Метју Холман, астрофизичар из Центра за астрофизику у Кембриџу, у америчкој савезној држави Масачусетс, покренуо је посебно развијен рачунарски програм над аутоматски прикупљеним подацима опсерваторије „Вера Рубин”.

Програм је осмишљен да анализира милијарде детекција небеских тела која се крећу. Током анализе издвојио је један објекат који је био веома сјајан, али и изузетно удаљен.

Посматрање ноћног неба опсерваторије углавном се одвија аутоматски, али астрономи у сваком тренутку могу да анализирају и додатно истражују прикупљене податке. Холман је утврдио да је опсерваторија забележила више снимака објекта 2026 ED138 у периоду од 4. марта до 11. јула.

Удаљеност овог тела заиста је огромна: од Сунца је удаљено 46 пута више него Земља. Поређења ради, Нептун се налази на удаљености од око 30 астрономских јединица од Сунца.

На основу процена колико би његова површина могла да одбија светлост, научници сматрају да је објекат широк најмање 595, а највише 1.497 километара.

„С обзиром на то колико је велик, требало би да буде округао, због чега мислимо да је кандидат за патуљасту планету”, каже Педро Бернардинели, астроном са Универзитета у Сао Паулу у Бразилу.

Иако његов статус патуљасте планете још није потврђен, астрономи су сада уверени да је реч о стварном небеском телу, а не о грешци насталој приликом снимања.

Објекат 2026 ED138 накнадно је уочен и на старијим снимцима, укључујући оне из 2016. године, а могуће је и на фотографијама насталим још 1954. године.

Креће се унутар равни Млечног пута, у којој се налази безброј сјајних звезда, што је можда отежало његово раније откривање.

Необична је и његова путања око Сунца. Планете Сунчевог система крећу се приближно у истој равни, због чега њихове орбите изгледају релативно равно. Међутим, орбита новооткривеног објекта нагнута је за готово 25 степени у односу на ту раван.

Могуће је да је до тога дошло услед гравитационог деловања Нептуна у далекој прошлости, када је објекат избачен из своје првобитне орбите.

Ледена површина и могућа геолошка активност

О објекту 2026 ED138 за сада се са сигурношћу зна веома мало, али научници већ имају одређене претпоставке о његовом саставу.

„Вероватно је по саставу сличан другим великим објектима у Кајперовом појасу и богат је ледом”, каже Скот Шепард, планетарни астроном из института Карнеги са седиштем у Вашингтону.

„Прилично је црвен, што указује на ледену површину потамнелу услед присуства органског материјала”, каже Марио Јурић, главни научник опсерваторије „Вера Рубин” за истраживање Сунчевог система, који је учествовао и у овом открићу.

Поставља се и питање да ли би 2026 ED138 могао да буде више од огромне ледене кугле.

Када је НАСА-ина летелица „Нови хоризонти” 2015. године пролетела поред Плутона, забележила је знаке промена на његовој површини, што је указивало на то да је геолошки активан. И Церера садржи огромне резерве течне воде, а постоји могућност да на њој има и ледених вулкана.

Уколико је 2026 ED138 међу већим објектима те врсте, могуће је да је и он геолошки активан.

Астрономи тренутно углавном знају колико светлости објекат одбија. Да би прецизније утврдили његову стварну величину, потребна су детаљнија посматрања.

НАСА-ин свемирски телескоп „Џејмс Веб”, који има мање видно поље од опсерваторије „Вера Рубин”, али изузетну моћ увећања, могао би да пружи одговоре на та питања. Неки астрономи већ предузимају кораке како би прикупили потребне податке.

Потрага за новим световима у Кајперовом појасу

У међувремену, опсерваторија „Вера Рубин” наставиће истраживање Кајперовог појаса.

„Објекат 2026 ED138 свакако најављује многа друга фасцинантна открића која тек долазе”, каже Хајди Хамел, интердисциплинарна научница из Асоцијације универзитета за истраживање астрономије.

Кајперов појас је, у извесном смислу, удаљена верзија астероидног појаса. За разлику од астероидног појаса, у којем преовлађују стеновита тела, ова област испуњена је леденим објектима, међу којима је и Плутон. Иако је реч о једној од највећих структура у Сунчевом систему, о њој се и даље релативно мало зна због огромне удаљености од Земље.

Откривање нових патуљастих планета и других тела у овој области могло би да помогне у решавању неких од основних питања о нашем делу галаксије.

„Колико у нашем Сунчевом систему има објеката величине патуљастих планета?”, пита се Бернардинели.

Како објашњава, нова открића помоћи ће научницима да прецизније утврде укупну масу материје у спољашњем делу Сунчевог система, што је важно за разумевање различитих процеса који су обликовали његову историју.

Један од најзагонетнијих објеката које би опсерваторија „Вера Рубин” могла да открије јесте хипотетичка Девета планета. Према претпоставкама појединих астронома, реч је о небеском телу већем од Земље, али мањем од Нептуна, које би могло да се налази негде у удаљеним областима Сунчевог система.

Уколико Девета планета заиста постоји, многи научници очекују да ће је опсерваторија „Вера Рубин” открити. Међутим, чак и ако се то не догоди, откриће 2026 ED138 показује да би истраживање Кајперовог појаса могло да донесе бројна нова изненађења.

„Могли бисмо да откријемо још много објеката који се крећу у мраку”, закључује Шепард.