Код обале Турске откривена најстарија олупина на свету стара 4.500 година

Дрвена конструкција брода није сачувана, али су керамичке посуде за складиштење терета који је превозио остале на морском дну. Невероватно је да неке од њих и даље садрже трагове онога што се у њима налазило.

Археолози који су открили олупину кажу да је брод био дугачак око 10 метара и да је служио за превоз робе преко Средоземног мора.

„Олупина брода је временска капсула на дну мора“, рекао је професор Хакан Ониз са турског Универзитета Акдениз, који је предводио експедицију Удружења за медитеранску археологију.

Олупина се налази недалеко од обале острва Кекова, у провинцији Анталија у Турској. Артефакти су расути дуж подводне падине, на само 30 метара испод површине мора.

Пронађена су три велика камена сидра, као и више од 30 керамичких амфорa.

Пошто ниједан део дрвене конструкције брода није сачуван, није било могуће применити технике попут датирања радиоактивним угљеником, којим се мери количина одређеног облика угљеника у органским материјалима, како би се утврдила старост олупине.

Уместо тога, археолози су анализирали облик амфора. Будући да су се стилови израде грнчарије мењали током времена, одређени облици и начини украшавања повезују се са конкретним историјским периодима.

Керамичке посуде пронађене код Кекове имају карактеристичан изглед: две дршке, испупчење на средини и равно дно.

Ониз је рекао да такав дизајн одговара другим амфорама откривеним у Египту и на Блиском истоку, за које се зна да су старе између 4.400 и 4.700 година.

„Када упоредимо технике украшавања, можемо са сигурношћу да кажемо да наша олупина потиче из раног бронзаног доба. У то нема никакве сумње“, навео је он.

Рониоци из експедиције изнели су посуде на површину, где се сада пажљиво конзервирају након више хиљада година проведених под водом.

Докторка Карин Соудада, археолошкиња са Универзитета Маквори у Аустралији, прегледала је амфоре након што су извучене из мора. Неке су биле неоштећене, а њу је изненадило то што су и даље садржале вискозан, сјајан остатак материје.

„Погледала сам унутра и замало се онесвестила. Нисам могла да поверујем колико се остатака јасно видело. Није се радило само о неколико мрља... Велика количина тог материјала и даље је била присутна“, рекла је Соудада.

Истраживачки тим сада покушава да утврди шта се тачно превозило у амфорама.

„Могло би да буде маслиново уље, вино или смоле дрвећа“, рекла је Соудада.

„Могуће је и да су остаци заправо последица поновне употребе посуда. Те посуде су огромне — није реч о предметима који се једноставно пошаљу бродом, а затим више никада не виде. Људи би их испразнили по доласку на одредиште и потенцијално користили још много, много година.“

Опасности древне трговине

Олупина и њен терет пружају и нове увиде у трговину у древном свету.

Археолози сматрају да је брод започео путовање негде дуж источне обале Средоземног мора.

Претпостављају да је превозио робу или до древног града Троје, на подручју данашње северозападне Турске, или до Минојаца на Криту.

Путовање морем било је испуњено опасностима, нарочито у околини острва Кекова, где су снажне морске струје и ветрови уништили бројне бродове.

У том подручју налазе се стотине олупина, а Удружење за медитеранску археологију специјализовано је за њихово откривање и проучавање.

Ониз каже да, док рони до олупине, најпре размишља о животима људи који су били повезани са тим бродом.

„Ми смо први људи који су додирнули ове предмете после 5.000 година.

„Увек размишљамо о морнарима... о људима који су производили амфоре, о онима који су их на својим раменима носили до брода, као и о женама које су чекале своје мужеве, а који се, нажалост, никада нису вратили“, истиче Ониз.