Телескоп „Џејмс Веб“ открио најмање смеђе патуљке до сада

Свемирски телескоп „Џејмс Веб“ забележио је спектакуларан призор маглине IC 348, удаљене око хиљаду светлосних година од Земље, у сазвежђу Персеја. Снимак пружа увид у процесе настанка звезда и открива објекте који су до сада били тешко уочљиви.

Захваљујући инфрацрвеној камери, телескоп је успео да продре кроз густе облаке гаса и прашине у којима настају звезде. На снимку се виде младе звезде, али и протозвезде које избацују снажне млазеве материјала у околни простор.

Најзначајније откриће је идентификација неких од најмањих слободно лебдећих смеђих патуљака до сада. Истраживачи су у јату IC 348 пронашли 39 кандидата, а детаљно су испитали 15 објеката. Девет је потврђено као нови чланови ове групе.

Процене показују да најмањи међу њима имају масу свега два Јупитера, што их сврстава међу најлакше до сада откривене смеђе патуљке.

Ови објекти настају слично као звезде, урушавањем облака гаса и прашине под дејством гравитације. Међутим, немају довољну масу да у њиховим језгрима почне трајна нуклеарна фузија водоника, због чега се често називају и „пропалим звездама“.

Њихово проучавање могло би да помогне астрономима да боље разумеју границу између звезда и планета, као и услове под којима ови објекти настају.

Молекули угљеника у свемирским облацима

Посматрања су открила и трагове угљоводоника у атмосферама неких смеђих патуљака мале масе. Ови молекули, састављени од угљеника и водоника, важни су за разумевање хемијских процеса у свемиру.

На снимку се виде и млазеви материјала које избацују протозвезде. У интеракцији са околним гасом они стварају светлеће структуре познате као Хербиг-Харо објекти, које указују на ране фазе настанка звезда.

Нова открића потврђују значај телескопа „Џејмс Веб“ у проучавању раних фаза звездане еволуције и објеката које је раније било тешко открити. Маглину IC 348 посматрала је и НАСА-ина рендгенска опсерваторија „Чандра“, чији подаци допуњују истраживања овог звезданог јата.