Откриће раскошног царског купатила на локалитету Врело – Шаркамен постало светска вест
Археолози који врше ископавања у источној Србији открили су остатке раскошног и јединствено конструисаног римског купатила које је некада припадало једном цару. Комплекс са подним грејањем и базенима пронађен је на дну куле царске палате, што је конструкција до сада невиђен у Римском царству.
Комплекс приватног купатила, на латинском познат као балнеум, пронађен је на археолошком локалитету „Врело“ Шаркамен, монументалном утврђеном резиденцијалном комплексу изграђеном почетком четвртог века у источној Србији.
Сматра се да је ова палата, заједно са другим царским резиденцијама попут Феликс Ромулијане, служила као седиште владара током боравка у овом стратешки важном делу царства.
Палата је припадала Максимину Даји, који је владао као римски цар од 310. до 313. године. Иако археолози на овој локацији са прекидима раде деценијама, најновије откриће дело је истраживачког тима Археолошког института у Београду. Нова ископавања показала су да је палата Максимина Даје била далеко комплекснија и луксузнија него што се раније претпостављало.
Кратка владавина цара са тла данашње Србије
Галерије Валерије Максимин, рођен на тлу данашње Србије под именом Даја, био је један од четири римска тетрарха. Овај систем владавине увео је цар Диоклецијан 293. године како би стабилизовао огромно царство, поделивши га на источну и западну половину. Сваком половином је управљао виши цар (август) и млађи владар (цезар).
До 305. године, владари царства били су Констанције и Галерије као августи, док су Север и Максимин Даја били цезари. Међутим, овај сложени систем се показао нестабилним након Диоклецијанове абдикације. Максимин је преузео титулу августа 310. године, али је његова самостална владавина била обележена сталним сукобима и трајала је само три године. Умро је 313. године након што је изгубио кључну битку и грађански рат против свог ривала Лицинија.
Конструкција без преседана у римској архитектури
Палата Максимина Даје имала је монументалну кулу у југозападном углу, која је вероватно служила и за одбрану и за репрезентацију моћи.
Археолози су, међутим, били потпуно изненађени када су на њеном најнижем нивоу пронашли кружни комплекс купатила. Ово откриће је јединствено, јер је већина античких приватних купатила, балнеума, била линеарно оријентисана, са просторијама распоређеним у низу, што је омогућавало постепени прелаз из хладних у топле просторије.
Простор за купање у Шаркамену имао је импресиван куполасти свод са шест прозора, решење које је захтевало изузетно познавање статике и геометрије, и које, према наводима истраживача, сведочи о високом нивоу инжењерског знања. Овакав архитектонски приступ до сада није забележен нигде другде у царству.
Купатило је било подељено на два јасно дефинисана дела: сервисни, за опрему неопходну за функционисање, и луксузни, намењен купању и опуштању. У техничком делу, археолози су пронашли ложиште (praefurnium) које је производило врућ ваздух.
Тај ваздух се затим спроводио кроз систем стубића од цигле који су носили под горњих просторија, загревајући га методом познатом као хипокауст. На овај начин се постизало ефикасно и пријатно подно грејање.
Истраживачи су открили и постоље за велики бакарни котао, који је служио за грејање воде за базене. Сам котао није пронађен, јер је вероватно као вредан метал уклоњен и претопљен у каснијим периодима.
Унутар раскошног дела који је користио цар са својом породицом и одабраним гостима, археолози су пронашли три базена или каде за купање. Поред њих, откривен је и sudatorium, латински израз за парно купатило или сауну, просторију са високом температуром намењену знојењу и детоксикацији.
Док су велика јавна купатила, позната као терме, у римским градовима била центри друштвеног живота, места за склапање послова и политичке дискусије, овако луксузни и интимни приватни комплекси били су резервисани искључиво за елиту. Они су представљали врхунац комфора и били су јасан симбол статуса, моћи и богатства власника.
У саопштењу се наводи да „комплекс није био само простор намењен личној хигијени, већ пажљиво дизајнирано приватно купатило за становнике палате високог статуса, у којем су архитектура, техничка инфраструктура и удобност чинили јединствену функционалну целину".
Археолози настављају да истражују комплекс купатила како би боље разумели структуру просторија и начин на који су им цар Максимин и његова породица приступали, што ће бацити ново светло на свакодневни живот римских владара у овом делу царства.