Наука ближа свима: У Ботаничкој башти Јевремовац додељена признања за 54 пројекта популаризације науке

Од научних фестивала и радионица до теренских истраживања и споја науке и уметности – 54 пројекта добила су подршку Центра за промоцију науке. Младен Шљивовић из Центра за промоцију науке истакао је да је циљ да наука стигне до што већег броја грађана, посебно младих, и ван великих центара.

Центар за промоцију науке већ 15 година спроводи мисију приближавања научних тема широј јавности путем традиционалних јавних позива. Младен Шљивовић из Центра за промоцију науке говорио је, у емисији Првог програма Радио Београда Јутро је, о овогодишњим резултатима конкурса на који су пристигле 302 пријаве, док је финансијску подршку добило 54 пројекта.

Тим поводом, у београдској Ботаничкој башти Јевремовац, уприличено је окупљање добитника грантова и представника научних клубова.

„Центар за промоцију науке већ 15 година расписује јавни позив на коме могу да се пријаве од различитих организација до појединаца који желе да реализују своје програме популаризације науке. И онда, најуспешнији од пријављених добијају новац којим то могу и да остварују“, објаснио је Шљивовић.

Иновативне идеје и креативни хаос тема

Избор између стотина пристиглих предлога био је изузетно тежак, нарочито имајући у виду да је конкуренција све јача и да се пријављени кандидати професионално и квалитетно припремају. Основни критеријуми за оцењивање обухватали су иновативност, начин реализације саме идеје, као и усклађеност са планираним циљевима и исходима.

Подржани програми доносе велику разноврсност и обухватају све од научних фестивала и радионица, до теренских биолошких истраживања, пројеката о саобраћају, астрономији, као и споја науке и уметности.

„Шта је све прошло ове године – то је један креативни хаос свих тих ствари: од научних фестивала, до озбиљних научних радионица, до неких научних истраживања која ће обухватити, да кажем, од најмлађих до чак и одраслих, истакао је Шљивовић, додајући да су се пројекти у великој мери окренули директно према грађанима.

Децентрализација науке и рад са младима

Важан сегмент рада Центра представља децентрализација и равномерно ширење научних садржаја ван главног града. Путем мреже од 15 научних клубова широм Србије, као и великих манифестација попут „Маја месеца математике“ и „Ноћи истраживача“, настоји се да се млади таленти у унутрашњости на време сусретну са научним опцијама.

Говорећи о изазовима привлачења деце и омладине у времену када је интернет преплављен непоузданим информацијама, Шљивовић је истакао да тај задатак превазилази појединца или појединачну радионицу.

„Увек је потребно читаво село да би се васпитало једно дете. Тако да ово није само задатак за једног појединца или једну радионицу или један пројекат који ће нешто да уради. Једноставно, цело друштво мора да схвати колико је значајно развијати и науку и технологију и уопште индустрију гледано с те стране“, поручио је он.

На питање како би у једној реченици мотивисао особу која тврди да је наука не занима, Шљивовић је, у емисији Првог програма Радио Београда Јутро је, објаснио да не би покушавао по сваку цену да је убеђује, већ би указао на важност задржавања отвореног ума:

„Оно што би ми јако било жао јесте да неко већ има такав став који је затворен и који га спречава да види цео један свет који пропушта... Мислим да не требамо никако да останемо затворени.“