Британска Прва флота донела велике богиње у Аустралију и извазвала помор међу староседеоцима

Закључак се темељи на математичком моделирању ширења болести међу аустралијским староседеоцима и одбацује ранију теорију према којој је епидемија стигла преко рибара са индонежанских острва који су ловили у крајњем северу континента.

Археолог Алан Вилијамс, запослен у консултантској компанији EMM Consulting и коаутор студије објављене 9. јула у часопису Nature Human Behaviour, рекао је за Лајв сајенс да је највероватнији извор заразе био садржај бочица са осушеним крастама великих богиња које су британски лекари користили за инокулацију – рани облик заштите од болести, претходник вакцинације, пре него што је Едвард Џенер развио прву вакцину против великих богиња током 1790-их.

Поједини историчари раније су тврдили да вирус великих богиња није могао да преживи осмомесечно путовање бродом од Портсмута у Енглеској до Ботаничког залива, јужно од данашњег Сиднеја, где је Прва флота први пут пристала.

Међутим, ново истраживање показује да су бочице са крастама великих богиња вероватно допуњаване током пловидбе, када се флота заустављала у Кејптауну у Јужноафричкој Републици или у Рио де Жанеиру у Бразилу, свега неколико месеци пре доласка у Аустралију, објаснио је Вилијамс.

Епидемија је разорила домородачке заједнице и значајно допринела убрзаном пропадању културе аустралијских староседелаца. Према проценама студије, од болести је умрло око 220.000 људи, док власти у Аустралији почетком 20. века нису биле свесне стварног броја домородачког становништва када су покушавале да реконструишу историјске податке.

Мистериозна епидемија

Неколико деценија након што је британски морнарички официр Џејмс Кук мапирао аустралијску обалу, Британија је послала бродове како би колонизовала континент.

Прву флоту чинило је 11 бродова – два ратна брода, шест транспортних бродова за осуђенике и три брода са залихама. Британци су тврдили да Аустралија правно не припада никоме (terra nullus). По доласку су напустили Ботанички залив због лоших услова за живот и преселили се у Сиднејски залив, у заливу Порт Џексон, где су подигли британску заставу и прогласили читав континент британском територијом.

Када је Прва флота стигла, међу оближњим домородачким заједницама није било знакова епидемије великих богиња, али је болест у наредним деценијама однела огроман број живота.

Пошто током пловидбе није забележен ниједан случај великих богиња међу члановима посаде или путницима, поједини истраживачи сматрали су да је болест у Аустралију стигла преко северне обале, контактом са становницима области Макасар на острву Сулавези, у данашњој Индонезији.

Међутим, ново компјутерско моделирање показало је да се епидемија није могла проширити са северне обале до југоисточне Аустралије. Између та два подручја налазиле су се хиљаде километара ненасељене пустиње, објаснио је Вилијамс.

Насупрот томе, моделирање ширења болести у домородачким заједницама у околини Порт Џексона показало је да је епидемија управо ту и започела.

Коаутор студије Метју Коди Ничке, стручњак за компјутерско моделирање са Универзитета Флиндерс у Аделејду, изјавио је за Лајв сајенс да је сада јасно да је веома мало вероватно да је епидемија потекла са севера континента.

„Постоје веома снажни докази да је извор била Прва флота“, рекао је Ничке.

Вилијамс додаје да у то време људи нису познавали теорију о узрочницима заразних болести, па се вирус вероватно проширио сасвим случајно.

Нова процена броја аустралијских староседелаца

Студија позива се и на друго истраживање истих аутора, које је тренутно у поступку објављивања.

Према тој анализи, у време доласка Прве флоте у Аустралији је живело чак до три милиона староседелаца, што је вишеструко више од ранијих процена које су говориле о приближно 300.000 људи.

Друга студија, која се делом заснива на археолошким истраживањима раних домородачких заједница, процењује да је природни капацитет Аустралије пре британске колонизације могао да издржава и до пет милиона становника, нарочито у подручјима богатим природним ресурсима на северу и југоистоку континента.

Ранија процена од око 300.000 староседелаца потицала је из истраживања спроведеног тридесетих година 20. века, које се ослањало на број људи преосталих након катастрофалног пада популације.

„До тренутка када су истраживачи озбиљно покушали да утврде колико је људи некада живело у Аустралији, иза њих је већ било сто година болести, насиља на граници колоније и бројних других трагедија“, закључио је Вилијамс.