Ванземаљски живот на „оближњој“ супер-Земљи много вероватнији него што се мислило

Нова студија сугерише да би масивна супер-Земља, која кружи у једном од нама најближих звезданих система, могла бити много погоднија за развој ванземаљског живота него што су научници првобитно претпостављали. Њена релативна близина Земљи и карактеристике матичне звезде чине је једним од најзанимљивијих кандидата за будућа детаљна посматрања.

Егзопланета, названа ГЈ 3378б, откривена је 2024. године и кружи око црвеног патуљка удаљеног око 25 светлосних година од Земље. Ову звезду обиђе за свега 21,5 дана, на удаљености приближно десет пута мањој од оне на којој Земља кружи око Сунца, што би у нашем Сунчевом систему значило да је потпуно негостољубива за живот.

Међутим, пошто црвени патуљак емитује око 90 одсто мање зрачења од Сунца, ГЈ 3378б налази се готово тачно у средини настањиве зоне тог система – области у којој би на њеној површини могла да постоји течна вода.

Истраживачи су у почетку проценили да је ГЈ 3378б око пет пута масивнија од Земље. Ако је стеновита попут наше планете, сврстава се у такозване супер-Земље, које се често сматрају најбољим кандидатима за постојање ванземаљског живота. Ипак, тада није било јасно да ли планета заиста има чврсту површину или је заправо мали гасовити џин. Чак и да је стеновита, њена огромна маса вероватно би значила изузетно висок атмосферски притисак, што би значајно умањило шансе за живот.

Међутим, у новој студији, објављеној у часопису The Astrophysical Journal, истраживачи су поново израчунали масу егзопланете користећи инструмент Habitable-zone Planet Finder, постављен на телескопу Хоби-Еберли у опсерваторији Макдоналд у Тексасу. Овај уређај мери веома ситна „њихања“ матичне звезде изазвана гравитационим утицајем планета које круже око ње, што омогућава прецизније одређивање њихове масе и путање.

Нова мерења показала су да је ГЈ 3378б заправо само 2,3 пута масивнија од Земље. То готово са сигурношћу значи да је реч о стеновитој планети, а постоји могућност да има атмосферу са притиском сличним Земљином, што додатно повећава вероватноћу да би на њој могли постојати услови погодни за развој ванземаљских облика живота.

Иако су научници већ открили више егзопланета које би могле бити настањиве, чињеница да је ГЈ 3378б релативно близу Земље чини је посебно занимљивом, јер ће њене особине бити лакше детаљно проучити и утврдити да ли заиста може да подржи живот.

„Ово је заиста узбудљиво откриће. Двадесет пет светлосних година звучи као огромна удаљеност, али Млечни пут има пречник од око 100.000 светлосних година, тако да нам је, у том смислу, овај систем практично први комшија“, изјавио је главни аутор студије Пол Робертсон, астроном са Универзитета Калифорније у Ирвајну.

Ипак, научници упозоравају да још нема доказа да ГЈ 3378б заиста поседује атмосферу или течну воду. Због близине матичној звезди могуће је да је снажан звездани ветар одавно однео њену атмосферу, слично као што се сматра да је Сунчево зрачење током милијарди година уклонило атмосферу и древне океане са Марса.

Због тога су неопходна додатна посматрања. Међутим, уколико се потврди постојање атмосфере, ГЈ 3378б би врло брзо могла да постане један од главних приоритета за будућа истраживања егзопланета које би могле бити настањиве.