У Египту откривен читав, нетакнут древни град скривен испод песка

Новооткривени град, изграђен у потпуности од ћерпича, један је од најкомплетнијих урбаних центара из овог периода пронађених у Западној пустињи. Одликује га пажљиво планиран распоред, са главним улицама које се протежу у правцу север-југ и споредним улицама које их секу под правим углом.

„Оваква структура формирала је отворене тргове и јавне просторе", објаснио је Хишам ел-Леити, генерални секретар Врховног савета за антиквитете. Одбрамбени систем града укључивао је две осматрачнице и утврђење са дебелим зидинама, што сведочи о стратешком значају насеља.

У срцу насеља, са погледом на главне улице, стоје остаци базилике која датира из средине 4. века. Према речима Махмуда Масуда, који предводи археолошку мисију, пронађене су и бројне куће са пространим салама за пријеме и засвођеним плафонима.

Међу њима се издваја кућа извесног Тисуса, идентификованог као ђакона, за коју археолози верују да је служила као „кућна црква" пре изградње градске базилике.

Унутар домова пронађене су пећи за печење хлеба, потпуно опремљене кухиње и тешки камени алати који су служили за млевење жита.

Артефакти пронађени на локалитету додатно осликавају живот његових становника. Истраживачи су пронашли керамичко посуђе, стаклене бочице за уља и парфеме, као и глинене светиљке које су служиле за осветљење.

Још значајније је то што је локалитет дао право благо писаних извора – готово 200 острака, односно комада керамике који су у антици коришћени као подлога за писање. Исписани на коптском и грчком језику, ови древни „документи“ бележе свакодневне трговачке послове, признанице о продаји и лична писма становника града.

Слику привредног живота употпунила је и збирка добро очуваног новца. Поред бројних бронзаних кованица са хришћанским симболима и латинским натписима византијских царева, археолози су открили и праву златну ризницу – колекцију златника искованих за време владавине цара Констанција II, који је владао Византијским царством од 337. до 361. године.

За историчаре, ово откриће представља непроцењив и изузетно детаљан увид у друштвене и економске мреже које су омогућавале да египатске пустињске оазе напредују током периода великих промена унутар Византијског царства.

Живот у срцу пустиње

Откриће у оази Дахла, која се налази на пробној листи Унеска за упис у светску баштину, наглашава да пустињске области нису биле изоловане периферије, већ интегрални делови византијског Египта.

Оазе су биле кључне тачке на трговачким путевима који су повезивали долину Нила са остатком царства, са развијеном пољопривредом, трговином и администрацијом.

Присуство базилике и докази о раној хришћанској заједници пружају драгоцен увид у ширење и организацију хришћанства у удаљеним деловима Египта, који се сматра колевком хришћанског монаштва.