Српски научници у тиму Опсерваторије „Вера Рубин“: Светски пројекат који ће десет година мапирати свемир

Реч је о пројекту који ће у наредном периоду променити наше мишљење и истраживања и размишљања о свемиру. Какав је циљ пројекта?

– Оpсерваторија „Рубин“ је управо кренула са својим десетогодишњим пројектом и десетогодишњим снимањем целог ноћног неба које се види изнад Чилеа, где ћемо практично скупити до сада највећи број података и отићи најдаље у свемир на великим скалама и где ћемо до ситних детаља моћи да снимимо објекте из најближег свемира и Сунчевог система, па све до најудаљенијих галаксија.

Реч је о пројекту који практично има суштински задатак прављења једног дигиталног документарног филма о свему што се дешава у универзуму и има четири главна научна циља.

Један је мапирање тамне енергије и тамне материје. Ми се тренутно налазимо у тој такозваној космичкој тензији где нисмо више сигурни да ли заправо и каква је тамна материја, односно и тамна енергија које чине највећи део универзума.

Други задатак јесте мапирање звезда у нашој галаксији. Сада ћемо открити највећи број звезда у нашој галаксији. Кренућемо са две милијарде звезда у нашој галаксији и скочићемо на скоро десет милијарди звезда које ћемо снимити и проучавати до детаља.

Сунчев систем, мала тела Сунчевог система, мапирање најситнијих астероида је још један од задатака и последњи је баш зато што снимамо континуирано цео свемир десет година.

Моћи ћемо да откријемо све ново што се дешава, нове експлозије звезда, нови промењиви објекти и слично. Тако да с те стране пројекат је врло занимљив зато што окупља четири врло специфична и различита научна циља.

Шта подразумева уговор који сте потписали са „Рубин“ опсерваторијом, колико је истраживача укупно укључено, а колико наших истраживача и научника и на чему ће они конкретно да раде?

– Најважније је истаћи да заиста тим истраживача са Математичког факултета Универзитета у Београду, Астрономске опсерваторије у Београду, заједно са истраживачима са Института Универзитета у Крагујевцу, нас негде тренутно око двадесетак је заправо званично део опсерваторије, опсерваторије Рубин.

Ми имамо уговор о такозваном научном доприносу где смо ми обезбедили учешће у дизајну целог пројекта, експлоатацији података и доношењу научних резултата од самог почетка у овој раној фази пројекта где имамо нека ексклузивна права на податке и тим је успео, да својом експертизом обезбеди улазницу на пројекат.

Са једне стране развијамо напредне софтвере и алгоритме за анализу података, са друге стране обезбеђујемо пратећа посматрања открића које ће урадити опсерваторија Рубин кроз овај десетогодишњи преглед неба са телескопима на астрономској станици Видојевица на југу Србије.

Пројекат траје десет година, какви би требало да буду коначни исходи?

– Ми се надамо да ћемо да дођемо до нових открића. Ми знамо доста ствари које желимо да откријемо. Рецимо, да мапирамо највећи број звезда у нашој галаксији или да мапирамо до најситнијих астероида у нашем Сунчевом систему.

Међутим, оно што нам је занимљиво су нам те непознате ствари јер ћемо отићи дубље у свемир у смислу да ћемо снимити удаљене објекте слабог сјаја до најситнијих детаља и што ћемо моћи да континуирано пратимо промене у универзуму. Тако да очекујемо заиста нека необична и нова открића, о чему ћете, надам се, чути од нас овде директно.

Тренутно је упис у току. Како оцењујете први уписни рок?

– Ми смо јако задовољни квалитетом кандидата који су се пријавили на Математички факултет. Заиста врло талентовани ученици који су показали јако добре резултате на пријемном испиту и на тај начин покушавамо заиста да одржимо тај квалитет који негује Математички факултет, који има своје специфичне студијске програме, с једне стране математику, информатику и астрономију који су различити, а ипак раде заједно, врло су комплементарни. Покушавамо да одржимо тај ниво водеће институције у Србији и региону када су те области у питању.