Роналдо, Меси, Модрић... Шта наука каже о звездама које померају границе дуговечности

Док су на ранијим светским првенствима најстарији играчи углавном били голмани, Светско првенство 2026. окупља велика имена која померају старосне границе и на другим позицијама.

Меси 24. јуна пуни 39 година, док Португалац Кристијано Роналдо има 41. Обојица играју на свом шестом Светском првенству (рекорд који деле са мексичким голманом Гиљермом Очоом, који има 40 година).

Међу осталим примерима су Хрват Лука Модрић и нападач и најбољи стрелац Босне и Херцеговине Един Џеко, који имају по 40 година. Јапански дефанзивац Јуто Нагатомо има 39, а капитен репрезентације Сједињених Држава Тим Рим 38 година.

„Несумњиво је да сада постоји процес у којем се до врхунског нивоа стиже раније, а спортска дуговечност је све већа. То се дешава не само у фудбалу већ у свим спортовима“, каже за Би-Би-Си врлд Карлос Лаго, професор фудбала на Универзитету у Вигу у Шпанији, аутор бројних студија и саветник више клубова.

„Даћу вам веома снажан податак. Од почетка Лиге шампиона у сезони 1992/93. до сезоне 2017/18. просечна старост играча повећана је за 1,6 година. У сезони 1992/93. износила је 24,9 година. Данас је 26,5 и тај процес ће се наставити“, додаје.

Петер Круструп је професор на Одсеку за спортске науке и клиничку биомеханику Универзитета Јужне Данске. Тренер је и аутор бројних студија из области науке о фудбалу, заједно са професором Крисом Карлингом са истог универзитета.

„Садашња еволуција, са све већим бројем елитних играча у пољу старијих од 40 година, заиста је занимљива јер се дешава у периоду када се интензитет игре и број утакмица непрестано повећавају“, истичу Круструп и Карлинг.

Овај турнир доноси и посебне изазове који додатно оптерећују старије играче.

„Ово је прво Светско првенство са 48 репрезентација, што значи више утакмица, дужу нокаут фазу и велика путовања кроз Сједињене Државе, Канаду и Мексико. У неколико градова домаћина владају веома високе температуре, а многе утакмице играју се на око 30 степени Целзијуса“, наводе дански стручњаци.

„Екипе ће такође морати да се носе са загађењем ваздуха и алергенима, који се значајно разликују од града до града. Разликује се и надморска висина, јер ће се утакмице у Мексико Ситију и Гвадалахари играти на значајној висини изнад нивоа мора.“

Када је реч о старијим играчима, додају, разумно је претпоставити да промене повезане са старењем у способности организма да регулише телесну температуру током физичке активности представљају додатно оптерећење за оне који су у тридесетим и четрдесетим годинама.

Ера података и паметних прслука

Већа дуговечност у фудбалу нема један једини узрок. Она је последица комбинације фактора – од научних достигнућа у припреми и опоравку до промене спортске културе.

Генетика такође игра важну улогу, објашњава за аргентински кардиолог Роберто Пеидро, стручњак за спортску медицину и некадашњи лекар репрезентације Аргентине, укључујући и Светско првенство у САД 1994. године. Доктор Пеидро био је и лични лекар Дијега Арманда Марадоне.

„Није свако спреман за живот испуњен интензивном спортском активношћу са кардиоваскуларног, плућног и мишићног аспекта, уз оптерећења свих система у организму. Није свако спреман за све то и генетика има много везе са тим.“

Али, поред генетике, додаје доктор, кључни технолошки напредак омогућио је нови начин тренинга који погодује дужим каријерама.

„Начин тренинга се потпуно променио у односу на оно што је било пре 20 или 30 година. Данас се чак и телеметријом може утврдити да ли је неки мишић уморан и да ли играч може да настави да подноси напоре такмичења.“

„Као што видимо код прслука које носе фудбалери, помоћу ГПС-а може да се прати број откуцаја срца, пређена дистанца и многи други параметри. То омогућава да се на време уочи алармантна ситуација, као што је превремени замор, па се играч може извући из игре или му се може прописати посебан режим рада.“

Лаго истиче да сви велики фудбалски клубови и репрезентације данас користе веома моћне системе за прикупљање података.

„То су такозвани системи праћења учинка. Анализирају се физичке перформансе, укупна пређена дистанца у километрима или метрима, али и дистанца према различитим интензитетима – ходање, ниска брзина, средња брзина, велика брзина или спринт, затим број убрзања и успоравања, број скокова.“

Познавање начина на који сваки играч реагује на захтеве тренинга и утакмица омогућава стручним штабовима да паметније заштите старије играче и стратешки користе ротацију тима, посебно сада када је дозвољен већи број измена, наводе Круструп и Карлинг.

„Ново правило о изменама из 2020. године, које омогућава пет измена у регуларном току утакмице и још једну у продужетку, доноси већу тактичку флексибилност и могућност да Роналдо, Меси или Модрић играју од 60. па све до 90. или 120. минута у нокаут мечевима.“

Фудбалери који се такмиче и после 35. године данас имају корист од онога што Круструп и Карлинг називају „Спортска наука 3.0“.

Прва фаза била је заснована на лабораторијским експериментима о томе како тело реагује на физички напор. Друга је донела технологију на тренажни терен, али то није увек водило бољим одлукама.

„Прави изазов данас није прикупљање података, већ разумевање шта са њима треба урадити. Спортска наука 3.0 настоји да премости тај јаз. Циљ је интеграција физиолошких и тренажних принципа са људским искуством и вештачком интелигенцијом како би се свакодневно доносиле боље одлуке“, наводе дански стручњаци.

Револуција у опоравку

Поред свог изузетног талента, играчи попут Месија и Кристијана Роналда имају приступ најсавременијој технологији не само у исхрани и медицинској нези већ и у још једној кључној области – опоравку после утакмица.

Према Лагу, „велика револуција у процесима опоравка јесте персонализација свега што се ради“.

„Више се не примењује исти програм за све играче у тиму, већ сваки добија тачно одређену дозу, количину и врсту активности у складу са бројним факторима, као што су године, број одиграних минута или претходне повреде.“

„Избор могућности је изузетно широк, а оно што се данас ради јесте креирање персонализованих програма. Сваки играч има своју рутину опоравка и то је омогућило да се игра дуже, чешће и већим интензитетом.“

Тај програм може да обухвати све – од лимфне дренаже до техника опоравка хладноћом.

Једна од њих је потапање у хладну воду (Cold Water Immersion – CWI).

„После утакмице играчи седе или стоје у хладној води, обично температуре између 10 и 15 степени Целзијуса. Потапају се у велики резервоар на око 10 до 15 минута“, објашњавају професори Круструп и Карлинг.

„Хладноћа доводи до сужавања крвних судова близу коже, што смањује оток и упалу мишића. Када изађу из воде, проток крви се брзо нормализује, што помаже у уклањању отпадних материја нагомиланих током интензивног напора. Може се рећи да је то нека врста дугмета за ресетовање организма.“

Круструп је 2026. године спровео преглед десет контролисаних студија о потапању фудбалера у хладну воду.

„Открили смо да су играчи који су користили CWI после утакмице брже повратили снагу мишића ногу, имали ниже нивое маркера оштећења мишића у крви и пријављивали мање болова у мишићима у данима после утакмице у поређењу са играчима који су само одмарали.“

Друга техника заснована на хладноћи је криотерапија, која користи хладан ваздух уместо воде и подразумева боравак у посебној комори на екстремно ниским температурама.

„На пример, на температурама нижим од минус 110 степени Целзијуса током једног до три минута.“

„Иако обе технике имају за циљ смањење упале и болова у мишићима, потапање у хладну воду било је предмет знатно већег броја научних истраживања.“

Промена културе

Стручњаци са којима је разговарао Би-Би-Си слажу се да је већа спортска дуговечност резултат и промене културе.

Доктор Пеидро истиче да „постоји културна промена у којој фудбалери знају да ће, ако се придржавају савремених физиолошких и медицинских процедура, дуже живети од фудбала. Раније, седамдесетих или осамдесетих година, играчи можда нису ни знали да ли имају повишен холестерол, висок крвни притисак или чак нису ни радили електрокардиограм“.

„Фудбалер данас, захваљујући тој културној промени, зна да мора да води рачуна о исхрани, не само када је на припремама или у карантину, већ током целог живота. Зна да мора добро да се одмара и да поштује све сате сна.“

Лаго наводи да се „фудбалери данас брину о себи више него икада“.

„Врхунски играчи су праве компаније за себе и сви имају малу војску сарадника – физиотерапеуте, стручњаке за опоравак, кондиционе тренере, нутриционисте – а њихова свакодневица је далеко професионализованија него раније.“

„Марадона је излазио на терен са отеченим зглобовима“

Промена културе односи се и на оно што се данас сматра прихватљивим на терену.

„Нема никакве сумње да се данас много више води рачуна о фудбалеру него што је то био случај у ранијим временима“, каже доктор Пеидро.

„Упоредимо Марадону и Месија. Марадона је играо у ери у којој је морао да се носи са страшним ударцима противничких играча, а јавност је то доживљавала као нешто нормално“, додаје аргентински кардиолог.

„Био сам Марадонин лекар и видео сам како је излазио на терен са отеченим зглобовима и повређеним коленима, што се данас дешава много ређе. Меси је, на пример, у поређењу са Марадоном, играо у времену у којем се такви ударци сматрају неприхватљивим.“

„Следе искључења, а читав фудбалски амбијент веома негативно гледа на то да неко грубо удари Месија. Мислим да су то готово два различита спорта – онај који се играо некада и овај данас.“

Мања брзина, више мудрости

Старији играчи су обично спорији, али оно што губе у експлозивности – наглим променама брзине и скоковима – често надокнађују бољим разумевањем игре.

„О томе знамо веома занимљиве ствари“, каже Лаго позивајући се на једну од својих студија.

„Најбоље резултате у свим категоријама физичких перформанси постижу најмлађи играчи, посебно они од 18 до 21 године. То је врхунац физичке спремности – они највише трче и изводе највећи број акција високог интензитета, скокова, спринтова и убрзања“, објашњава Лаго.

После 30. или 31. године долази до значајног пада физичких способности, који постаје још израженији након 35. године, додаје професор.

„Али оно што је заиста упечатљиво јесте да, када се анализира техничко-тактички учинак – број додавања, успешних додавања, додавања која пробијају линије игре, број добијених дуела један на један – добија се потпуно супротан тренд.“

„Старији играчи упућују више додавања, прецизнији су, њихова додавања чешће пробијају противничке линије. Другим речима, одређени пад физичких способности надокнађују бољим разумевањем игре, што их чини успешнијим од млађих играча у доношењу одлука и техничкој реализацији.“

Искуство може да помогне старијим фудбалерима и у још једној важној области – превенцији повреда. Старији играчи су склонији повредама, које, према Лагу, зависе од три фактора: година, броја одиграних минута и среће.

„Знамо да је вероватноћа повреде већа што више минута играте. Зато врхунски играчи у одређеним годинама схватају када треба да се укључе и бирају тренутке за које сматрају да су најважнији како би пружили свој максимум“, каже шпански стручњак.

„То је знак зрелости, јер разумеју да није потребно увек играти на сто одсто. Сваки тренутак утакмице захтева другачији ниво ангажовања. Они су толико добри зато што умеју да ‘прочитају’ игру и препознају шта је потребно у сваком тренутку.“

Ту је и фактор среће.

„На срећу, Меси, Роналдо и Модрић имали су мало повреда, нарочито озбиљних“, подсећа Лаго.

Доктор Пеидро додаје да „фудбалери који доживе ове године углавном нису имали тешке повреде или су имали среће да избегну преломе и пуцања лигамената, што су околности које, нажалост, често доводе до прераног завршетка каријере“.

Мотивација и психологија

Личност и мотивација сваког играча такође имају кључну улогу у дужини његове каријере.

„Постоје појединци који су изузетак од правила. Када, на пример, анализирате Кристијана Роналда и видите ниво његовог професионализма, постаје јасно зашто успева да одржи тако дугу каријеру. Он је особа коју бих користио као пример понашања, јер се читав његов живот врти око фудбала и постизања најбољег могућег нивоа припремљености“, каже Лаго.

„Постоји и психолошки аспект. Кристијано Роналдо је у својим изјавама говорио да наставља да игра зато што има мотивацију. Жели да настави да игра.“

Меси је, са своје стране, у мају изјавио аргентинским медијима: „Волим да играм фудбал и играћу све док будем могао.“

Пеидро наглашава важност онога што назива „психофизичком припремом“.

„Кажем психофизичком јер постоје спортисти који су физички способни да поднесу такве напоре, али то не могу са психолошке стране, јер не могу да оставе по страни друге аспекте живота – да гледају како им деца одрастају, да проводе време са пријатељима и породицом, да живе другачијим животом без огромног терета обавеза које носи професионални фудбал.“

Својом мотивацијом и искуством старији играчи често имају снажан психолошки утицај на остатак тима.

Контрола такмичарског притиска је од пресудног значаја. Психолошка равнотежа – да играч не буде ни превише нервозан ни превише опуштен – апсолутно је кључна, истиче Лаго.

„Играчи који су много пута били у таквим ситуацијама одлично знају како да задрже самоконтролу.“

„Модрић, Меси и Роналдо помажу саиграчима не само на спортском плану већ и у психолошком прилагођавању. А то ће на такмичењу са тако кратким распоредом као што је Светско првенство, где се у нокаут фази све решава у веома кратком времену, бити пресудно.“

„Зато очекујем да најбоље издање ветерана не видимо у групној фази, већ како такмичење буде одмицало. Треба пажљиво посматрати не само шта раде када имају лопту, већ и шта раде када је игра прекинута, шта говоре, како бодре саиграче, јер је то за мене највећи показатељ врхунског играча који је већ у поодмаклим годинама.“

Сан, исхрана, технике опоравка, паметни прслуци...

Шта би пре свега требало да има на уму млад фудбалер који жели да остане на врхунском нивоу и после 35. године?

„Требало би да читав свој живот подреди фудбалу. То се односи на оно што једе, колико спава, како тренира и чега се одриче како би остао потпуно посвећен фудбалу“, закључује професор Лаго.

„Такодје мора да прихвати да то има своју цену. Наравно, не можете увек јести шта желите. Не можете излазити ноћу кад год пожелите.“

„И не треба да трошите време на ствари које не можете да контролишете – срећу, да ли ће вас неко позвати, да ли ће вас неки клуб ангажовати. Сву пажњу треба усмерити на оно што зависи од вас и изградити начин живота у складу са тим. Мислим да је то најважнији савет који се може дати младом играчу.“