Историјски успех научнице: Гордана Вуњак-Новаковић добитница је Интернационалне награде „За жене у науци“

Гордана Вуњак-Новаковић, српско-америчка биоинжењерка и пионирка регенеративне медицине, професорка са универзитета Kолумбија, добитница је једног од најпрестижнијих светских научних признања - чувене Интернационалне награде Л’Орéал-УНЕСКО „За жене у науци“, која се додељује за револуционарна истраживања са великим утицајем на будућност науке.

Л’Орéал Фондација и УНЕСКО објавили су имена овогодишњих лауреаткиња награде коју сваке године добија само пет најеминентнијих жена истраживача на свету.

Ова признања додељују се од 1998. године и важе за један од најважнијих међународних програма за промоцију достигнућа жена у науци.

Гордана Вуњак Новаковић је ово признање освојила за географску регију Северне Америке, где живи и ради, а награђена је за свој истакнути рад у области биоинжињерства људских ткива, са циљем трансформације медицине и унапређења људског здравља.

На свечаној церемонији која ће бити одржана у Паризу 11. јуна, награду ће примити уз још четири научнице које су лауреаткиње за Африку и арапске државе, Азију и Пацифик, Европу, и Латинску Америку и Kарибе.

Интернационална награда „За жене у науци“ препознаје и промовише научну изузетност изванредних светских научница, а међу досадашњим лауреаткињама њих седам је након добијања ове награде добило и Нобелову награду.

Овогодишњи избор наглашава кључну улогу пет лауреаткиња у решавању глобалних здравствених и еколошких изазова: од револуционарног инжењеринга ткива и геномског истраживања, до иновација на пољу пољопривреде и утицаја исхране на ментално здравље.

О професорки Гордани Вуњак-Новаковић

Професорка Гордана Вуњак-Новаковић рођена је у Београду, завршила је Земунску гимназију, а дипломирала, магистрирала и докторирала на одсеку за хемијско инжењерство Технолошко-металуршког  факултета у Београду (где је била и професорка).

Специјализовала се за биомедицинско инжењерство као Фулбрајтова стипендисткиња на МИТ-у у Бостону. Данас је има звање универзитетског професора, највишег академског звања на Универзитету Kолумбија.

Светски је пионир у биоинжењерству, чији рад на узгајању људских ткива у лабораторијским условима помера границе регенеративне медицине.

Kао најцитиранија научница српског порекла свих времена, и прва инжењерка у звању универзитетског професора у историји Универзитета Kолумбија, она је и истакнута менторка која активно ради на оснаживању жена у науци широм света.

понедељак, 25. мај 2026.
28° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом