Мали комад обале између Европе и Африке, памти 124 бродолома

Откриће олупина потврђује значај залива као поморског чворишта регионалног и глобалног значаја,навели су истраживачи. Као и Ормуски, Гибралтарски мореуз, који се налази између јужног врха Европе и северозападног врха Африке, чува историју поморства и сукоба у својим водама.

Много археолошких доказа налази се источно од мореуза, у заливу Алхесирас, познатом и као Гибралтарски залив – место заустављања за трансатлантски бродарски саобраћај, данас углавном за нафту.

Бродоломи су се дешавали у различитим епохама цивилизација, укључујући древну пунско (картагинску) цивилизацију, као и римски, средњовековни и модерни период.

Подручје је било насељено још од античког доба, у средњем веку представљало је улаз у Иберијско полуострво, а у новије време било је место поморских сукоба за контролу над мореузом.

„Већина олупина потиче из периода модерне историје, истраживачи су пронашли и неке веома занимљиве, до сада непознате олупине“, рекао је водећи истраживач Фелипе Серезо Андрео, ванредни професор подводне археологије на Универзитету у Кадизу.

Иако се хиљаде поморских несрећа помињу у историјским и архивским изворима, многи бродоломи остали су неоткривени, јер је било мало археолошких истраживања под морем.

„Најстарија је олупина из петог века. Брод је, како се претпоставља, превозио је рибљи сос произведен у граду Кадизу кроз Медитеран. Најзанимљивији, из новијег доба су бродоломи повезани са Наполеоновим ратовима с почетка 19. века“, рекао је истраживач Фелипе Серезо Андрео.

До сада су археолози истражили налазишта на дубини до 10 метара

Истраживачи су такође идентификовали олупине из времена почетка Другог светског рата, укључујући остатке „свиње“ – врсте подморнице коју је италијанска морнарица користила за нападе на британску флоту у Гибралтарском мореузу.

„Гибралтарски мореуз је, као данас Ормуски, уски пролаз кроз који морају да прођу сви бродови. Сва пловила која желе да иду из Медитерана у Атлантик морају да прођу кроз њега, а већина њих вероватно мора да се усидри и сачека повољније временске услове у Заливу Алхесирас, називајући га 'луком мореуза'“, навео је истраживач.

Пре овог пројекта, истраживачи нису имали археолошку документацију за већину олупина. Пре 2019. године била су позната само четири подводна налазишта у том подручју.

Климатске промене утичу на морске струје и кретање седимента у заливу, што доводи до откривања свих ових олупина.

Археолози су користили геофизичке технике попут вишеснопног ехосондера за тродимензионално мапирање морског дна и магнетометра, како би идентификовали објекте и аномалије испод седимента, пре него што су ронили да их измере и направе дигиталне моделе.

Фелипе Серезо Андрео, истраживач и ванредни професор подводне археологије на Универзитету у Кадизу, верује да се у дубљим деловима налазе археолошки остаци још из праисторије, јер је обала настала у палеолиту данас под водом.

Истраживачи наводе да ће будући пројекти бити усмерени на детаљно проучавање сваке олупине, до сада је истражено 24 одсто налазишта, као и нека од истраживања на већим дубинама.