Код обале Александрије археолози пронашли древни египатски брод за разоноду

Са својим палатама, храмовима и светиоником Фарос високим 130 метара – једним од седам чуда античког света – Александрија је била један од највеличанственијих градова у антици.

Брод за разоноду, који датира из прве половине првог века, био је дугачак 35 метара и конструисан је тако да држи централни павиљон са луксузно уређеном кабином.

Откривен је код потопљеног острва Антиродос, које је било део Портус Магнуса (Велике луке) древне Александрије.

Страбон је посетио египатски град око 29-25. године пре нове ере и писао је о таквим чамцима: „Ови бродови су луксузно опремљени и користи их краљевски двор за излете; и гомила весељака који силазе из Александрије каналом на јавне фестивале; јер је сваки дан и свака ноћ препуна људи на чамцима који свирају флауту и ​​играју без ограничења и са екстремном развратношћу.“

Ископавања је спровео Европски институт за подводну археологију (IEASM) под руководством Франка Годија, гостујућег професора поморске археологије на Универзитету у Оксфорду.

„Изузетно је узбудљиво јер је ово први пут да је такав чамац откривен у Египту... Те чамце су помињали различити антички аутори, попут Страбона, а представљени су и у неким иконографијама – на пример на мозаику у Палестрини, где видите такав чамац много мање величине са племићима који лове нилске коње. Али никада раније није откривен“, наглашава проф. Годи у изјави за Гардијан.

Иако тај мозаик приказује чамац од можда 15 метара, овај је далеко већи, судећи по добро очуваним дрвеним гредама, које које заузимају простор од око седам метара. Можда је било потребно више од 20 веслача за ово пловило.

Брод је лежао само седам метара испод воде и покривао га је један и по метар седимента. Годијева почетна претпоставка била је да су два брода била један на другом „јер је тип конструкције био толико чудан“. Како је објаснио:„Прамац је раван... а крма је округла... да би била могућа пловидба у веома плиткој води.“

Најамбициознији пројекти проф. Годија спроведени су код обале Египта, у источној луци Александрије и у заливу Абу Кир. У партнерству са египатским Министарством за антиквитете, истраживао је огромно подручје од 1992. године.

Године 2000, древни град Тонис-Хераклеон и делови града Канопус откривени су у заливу Абу Кир – једно од највећих археолошких открића скоријег доба. Две колосалне статуе птолемејске краљице и краља су међу спектакуларним благом које је до сада пронађено.

Годио и његов тим пронашли су 2019. године олупину у водама око Тонис-Хераклеиона, чији су необични детаљи одговарали опису другог старогрчког историчара, Херодота.

Најновије откриће налази се мање од 50 метара од места Изидиног храма, који је Годио ископавао. Он верује да је чамац могао потонути током катастрофалног уништења овог храма око 50. године нове ере.

Након низа земљотреса и плимних таласа, Портус Магнус и делови древне обале потонули су под море, гутајући палате и друге зграде.

Друга теорија је да је чамац могао бити света баржа причвршћена за храм. „Могао је да буде део поморске церемоније navigatio Iside, када је поворка која је славила богињу Изиду наишла на богато украшен брод – Navigium – који је отелотворавао соларни барк Изиде, господарице мора.“

Натпис на грчком језику пронађени су на централном карлингу и тек треба да буду дешифровани.

Иако је истраживање олупине још увек у раној фази, оно обећава да ће открити нове увиде у „живот, религију, луксуз и задовољство на пловним путевима раног римског Египта“, рекао је проф. Годио.

Најновије научне резултате ископавања храма Изиде недавно је објавио Оксфордски центар за поморску археологију.

„То је врста брода која никада раније није пронађена. Иако можемо да читамо о чамцима са кабинама у древним текстовима и видимо их у уметничким записима, феноменално је имати археолошку корелацију“, нагласио је проф. Дамијан Робинсон, директор центра.

Олупина ће остати на морском дну. „Пратимо прописе Унеска, по којима је боље оставити остатке под водом”, наводи поморски археолог.

Истражен је само мали део подручја. Ископавања би требало да се наставе.