Решена мистерија „синова литица“, древни народ „висећих сандука“ у Кини коначно идентификован

Вековима је једна етничка група на подручју данашње југозападне Кине полагала своје мртве у „висеће ковчеге“ на литицама, али њихов идентитет дуго је био непознаница. Нова генетска студија открива да је ову древну погребну традицију практиковала популација чији потомци и данас живе у том региону.

Истраживачи су такође открили генетске везе између древних народа који су практиковали традицију „висећих ковчега“, у којој су дрвени ковчези постављани на литице, и неолитских народа који су живели на обалама јужне Кине и југоисточне Азије.

Открића „пружају драгоцен увид у генетичке, културне и историјске корене овог погребног обичаја“, написали су истраживачи у студији објављеној у часопису Nature Communications.

Током последњих 30 година документоване су стотине висећих ковчега широм Кине и југоисточне Азије. Историјски текстови и усмена предања наводе да је мала етничка група позната као народ Бо била иза ове праксе, али су се истраживачи у новој студији окренули генетици како би коначно решили мистерију.

У својој истрази анализирали су генетику 11 особа које су живеле пре више од 2.000 година на четири локалитета висећих ковчега у Кини.

Студију су допунили анализом остатака четири појединца из древних „дрвених ковчега“ пронађених у пећини на северозападу Тајланда, од којих је најстарији стар 2.300 година, као и анализом 30 генома живих људи који потичу од народа Бо.

Резултати показују да су народи висећих ковчега, а тиме и савремени народ Бо, имали генетске везе са групама које су живеле пре 4.000 до 4.500 година, у неолиту, периоду који је у овом региону трајао од око 10.000. п. н. е. до око 2.000. п. н. е.

„Генетички трагови које су оставили пружају убедљиве доказе о заједничком пореклу и културном континуитету који превазилази савремене националне границе“, написали су истраживачи.

Висећи ковчези

Десетине локалитета висећих ковчега налазе се широм јужне Кине и на Тајвану, где је овај стил сахрањивања некада био популаран. Међутим, сахране овог типа престале су пре неколико векова, током кинеске династије Минг.

Стручњаци наводе да први познати запис потиче из периода династије Јуан, која је владала пре династије Минг од 1279. до 1368. године. „Ковчези постављени високо сматрају се повољним. Што су више постављени, то су бољи за мртве. Штавише, они чији су ковчези пали на земљу сматрали су се још срећнијима“, наводи се у хроникама.

Неколико хиљада људи који потичу од народа Бо данас живи у јужној кинеској провинцији Јунан, где су категорисани као део званичне етничке групе Ји, иако су њихов језик и традиције јединствени.

Али њихова древна култура је некада била знатно раширенија, обухватајући подручја која данас припадају Тајланду, Лаосу, Вијетнаму и Тајвану. Чини се да традиција висећих ковчега потиче најмање пре 3.400 година у планинама Вуји у југоисточној кинеској провинцији Фуђијан.

Заједничко порекло

Остаци из древних дрвених ковчега на северозападу Тајланда такође показују изузетне генетске сличности са људима сахрањеним у висећим ковчезима, што указује да су ове групе делиле исто порекло.

У Тајланду су ковчези прављени тако што се стабло дрвета цепало по дужини на два дела. Један део би се издубио и служио као ковчег, док би други део служио као поклопац. Ковчези су полагани у пећине, често на дрвене носаче или на високе камене полице.

Ова открића, као и докази са других археолошких локалитета широм Азије, указују да су народи висећих ковчега били огранак древних говорника тај-кадаи језика, који су насељавали велики део јужне Кине пре него што је етничка група Хан постала доминантна око првог века п. н. е.

Стручњаци Универзитета Чулалонгкорн у Тајланду наводе да су древни говорници тај-кадаи (познатих и као кра-даи) језика дали име савременој држави Тајланд и представљају претке милиона не-Хан кинеских заједница, посебно на југу земље.

Али кључни налаз студије јесте откривање древног идентитета народа висећих ковчега. Регионални фолклор описује народ Бо „именима као што су ‘Освајачи неба’ и ‘Синови литица’, па чак и наводи да су могли да лете“, написали су истраживачи. Сада их генетика јасно повезује са онима сахрањеним у висећим ковчезима.

„Отприлике 600 година након што је обичај нестао из историјских записа, открили смо да су припадници народа Бо директни потомци носилаца традиције висећих ковчега“, закључили су истраживачи.