Наука освојила Србију – Више од 100.000 посетилаца на 16. Европској ноћи истраживача

Шеснаеста Европска ноћ истраживача свечано је отворена у Европској кући у Београду. Државна секретарка у Министарству науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, др Марија Гњатовић, рекла је да је Ноћ истраживача прилика да покажемо да истраживачи нису удаљени од друштва, већ његови активни учесници који својим знањем и иновацијама доприносе бољем и безбеднијем животу свих нас.

„Данас у Србији више од 12.000 истраживача ради на универзитетима, институтима и у привреди, а наши тимови учествују на преко 300 пројеката програма Хоризонт Европа. То показује да наши истраживачи активно доприносе европском истраживачком простору и да њихова енергија и знање расту и постају све видљивији”, истакла је др Марија Гњатовић, позвавши младе да „питају, истражују, сумњају и стварају”.

Амбасадор Европске уније у Републици Србији, Андреас фон Бекерат, изјавио је да је ово ноћ када можемо видети како истраживање није нешто апстрактно или компликовано, већ оно што утиче на све нас, од телефона у нашим рукама, преко лекова који нам чувају здравље до чисте енергије која ће покретати нашу будућност.

„Најважније од свега, ово је ноћ која распаљује машту и радозналост младих. Вечерас они имају прилику да и сами буду научници, барем на дан. Ко зна? Можда је међу нама нови Никола Тесла, Михајло Пупин или Марија Кири. Неки нови српски нобеловац. Можда ће неко од њих изумети технологију која ће променити свет”, навео је амбасадор.

Подсетивши да наша ове земља године обележава Ноћ истраживача са преко 200 активности у којима учествује више од хиљаду истраживача, он је оценио да је то доказ да је Србија „активни део европске научне заједнице”.

„То су импресивне бројке, али оно што је још значајније су идеје, открића и снови који ће они учинити стварним. У данашњем свету само нове идеје и научна октрића могу да учине привреду јачом, наше друштво зеленијим, а свет дигиталнијим. Зато у Србији наука не треба да буде издатак, већ инвестиција у будућност и бољитак свих грађана“, поручио је Андреас фон Бекерат.

Координаторка пројекта RefcuS FLOW, једног од организатора Ноћи истраживача, др Јасмина Несторовић Живковић, истакла је да се налазимо у друштву креативности и радозналости као део велике европске породице која већ 20 година, кроз ову манифестацију, слави науку и истраживање.

„Велика нам је част и задовољство што вечерас сви заједно славимо и обележавамо догађај који повезује истраживаче и грађане, инспирише младе генерације и подсећа нас да наука припада свима нама. У Србији, Европска ноћ истраживача из године у годину окупља све већи број учесника, организација и партнера, и – што је најважније – знатижељних грађана свих генерација. Међутим, Ноћ истраживача је много више од једне вечери, то је позив свима да закораче у свет науке, да постављају питања, да уче, откривају и разумеју свет око себе2, изјавила је др Несторовић Живковић.

Специјалан гост ове вечери био је Владимир Ђурица, ученик Математичке гимназије у Београду, освајач бројних медаља на домаћим и међународним такмичењима из математике и физике.

„Популаризација науке је веома важна за развој нашег друштва, с обзиром да је свет који нас окружује базиран на њој. Наука је за мене увек била и увек ће бити начин живота и размишљања”, рекао је, између осталог, Владимир Ђурица.

Европска ноћ истраживача одржана је у Београду, Нишу, Крагујевцу, Крушевцу, Чачку, Пироту, Лесковцу, Рановцу, Смедереву, Шапцу, Новом Саду, Суботици, Инђији, Кикинди, Чачку и Свилајнцу.

Ове године Зубин Поток је учествовао као град гост Ноћи истраживача специјалним програмом у Регионалном иновационом стартап центру.

На укупно 53 различите локације организоване су 224 активности у којима је учествовала 101 институција. Европска ноћ истраживача ове године реализована је у нашој земљи кроз два пројекта: ReFocuS FLOW и TRAILS.

Координатор пројекта ReFocuS FLOW (Road to Friday of Science FLOWs) је Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду у партнерству са Центром за промоцију науке, Природно-математичким факултетом Универзитета у Нишу и Универзитетом у Крагујевцу.

Координатор пројекта TRAILS (Train responsible AI learning society) је Креативно едукативни центар у партнерству са Научно-технолошким парком Нови Сад, Удружењем научних комуникатора НАУКОМ, Високом школом струковних студија из Суботице и Центром за промоцију науке.

Пројекти су финансирани из програма „Хоризонт Европе“, највећег програма Европске уније за истраживање и иновационе делатности, а у оквиру потпрограма „Марија Склодовска-Кири”.