Шта се десило са астероидом који је убио диносаурусе

Када је ударио у Земљу „енергијом око осам милијарди пута већом од нуклеарне бомбе из Другог светског рата, астероид је практично испарио“, рекао је Шон Гулик, истраживачки професор и копредседник Центра за одрживост планетарних система на Универзитету у Тексасу у Остину, за Лајв сајенс. Астероид је постао „фина прашина која је завршила у горњим слојевима атмосфере и кишила“ по целој планети.

Деценијама је астероидна прашина падала и формирала оно што је данас познато као иридијумска аномалија – танак слој стене који садржи 80 пута више иридијума него било где другде у Земљиној кори, рекао је Гулик. Док је иридијум веома заступљен у астероидима, у спољашњем омотачу Земље га готово и нема – што представља кључни доказ да је слој стар 66 милиона година повезан са астероидом који је уништио диносаурусе.

Можда једини познати комадић астероида је фрагмент величине семена сусама који је пронашао Франк Кајт, геохемичар са УЦЛА. Каменчић је откривен у узорку језгра избушеном код Хаваја, о чему је Кајт известио у часопису Нејчер 1998. године. Наводно је још ситних фрагмената пронађено 2022, али та тврдња није потврђена рецензијом стручњака.

„Морали бисмо имати много среће да пронађемо већи комад“, рекао је Гулик. Али када бисмо га нашли, научници би могли више да сазнају о „процесу удара“ који је сам астероид доживео и да направе прецизније процене притиска и температуре којима је био изложен.

Астероид је оставио бројне трагове о свом путовању, укључујући и огроман кратер који је настао када је ударио у Земљу. Око 180 километара широк и 20 километара дубок, Кратер Чиксулуб у данашњем Мексику носи масивни ожиљак тог удара.

Име је добио по граду близу центра судара, а прекривен је стенама и седиментима који су се померали десетинама милиона година, при чему је велики део сакривен испод Мексичког залива. Са површине је и даље видљив лук вртача на делу његовог обода, формиран у ослабљеном кречњаку.

Удар је такође изазвао скоро километар високи цунами који је прошао кроз цео океан, покрећући воду брзином од 143 километра на час. Огромни таласи оставили су трагове на морском дну – такозване „мегаталасе“ – високе колико и петоспратнице, који су сачувани дубоко испод Луизијане. Сеизмичко истраживање открило је да је вода која је створила таласе дошла из правца кратера Чиксулуб.

Поред тога што је уништио створења у непосредној близини удара и накнадног цунамија, судар је покренуо низ других катастрофалних ефеката, укључујући смртоносну киселу кишу и глобалну ватрену олују.

Али можда најразорнији био је огроман облак прашине који је прекрио Земљу, драстично охладио планету, блокирао сунчеву светлост и фотосинтезу због чега је дошло до колапса ланца исхране (иако је дужина овог „нуклеарног лета“ предмет расправе). Астероид и његове последице се данас сматрају узроком изумирања диносауруса који нису птице и коначног нестанка око 75 одсто врста на Земљи.

„Енергија која се ослободила упредива је са тоталним нуклеарним ратом, изнова и изнова – 10.000 пута“, рекао је Алан Хилдебранд, планетарни научник и ванредни професор на Универзитету у Калгарију.

Хилдебранд је коаутор рада у којем је 1991. године објављено откриће Чиксулубског кратера, што је пружило кључне доказе који повезују тај кратер са смрћу диносауруса.