На само четири светлосне године удаљености откривена егзопланета која би могла да подржи развој живота

Штавише, та егзопланета налази се у настањивој зони звезде – на савршеној удаљености за постојање течне воде. Али то није све – докази о овом могућем свету, који се за сада назива Алфа Кентаури Аб, откривени су директним снимањем, што би могао бити значајан напредак у науци о егзопланетама.

„Ако се потврди, потенцијална планета виђена на Вебовом снимку Алфа Кентаури А представљала би нови преломни тренутак у напорима директног снимања егзопланета“, каже астрофизичар Аникет Санги са Калифорнијског института за технологију „Калтек“.

„Од свих директно снимљених планета, ово би била најближа својој звезди до сада. Такође, најсличнија је по температури и старости џиновским планетама у нашем Сунчевом систему, и најближа је нашем дому, Земљи“, објашњава Санги.

Систем Алфа Кентаури налази се на „свега” четири светлосне године од нас и састоји се од бинарног пара Алфа Кентаури А и Алфа Кентаури Б, док у широј орбити кружи црвени патуљак Проксима Кентаури.

У систему су већ откривене друге егзопланете – три око Проксима Кентаури, укључујући једну у настањивој зони. Ипак, услови око црвених патуљака, који су често бурни, могу бити мање погодни за живот од оних око звезда сличних Сунцу.

Детекција планета у централном бинарном пару до сада је била тежак задатак.

„Пошто нам је овај систем тако близу, све егзопланете које бисмо пронашли пружиле би најбољу прилику да прикупимо податке о планетарним системима ван нашег. Ипак, ово су невероватно изазовна посматрања, чак и за најмоћнији свемирски телескоп на свету, јер су те звезде веома светле, близу једна другој и брзо се крећу по небу“, каже астроном Чарлс Бајкман, директор НАСА Института за науку о егзопланетама при „Калтеку“.

До данас, око Алфа Кентаури Б није откривена ниједна планета. Међутим, назнаке нечега у орбити око Алфа Кентаури А, најсјајније од три звезде и исте Г-тип класе као Сунце, већ су виђене.

Године 2021. тим астронома којим је руководио Кевин Вагнер са Универзитета Аризона објавио је привремено откриће егзопланете у настањивој зони Алфа Кентаури А, идентификоване директним снимањем.

Већина егзопланета открива се индиректним методама, као што су праћење редовних падова сјаја звезде када планета пролази испред ње, или мерење промена у светлости узрокованих гравитационим утицајем планете.

Санги, Бајкман и њихове колеге користили су „Џејмс Веб“ да траже додатне доказе о овом свету. Прва посматрања обавили су у августу 2024. користећи коронограф да блокира светлост Алфа Кентаури А. Након одузимања светлости Алфа Кентаури Б, резултати су показали бледу тачку на отприлике двострукој удаљености од Алфа Кентаури у односу на растојање Земље од Сунца.

Међутим, накнадна посматрања у фебруару и априлу 2025. нису показала такав објекат.

„Суочили смо се са случајем планете која нестаје! Да бисмо истражили ову мистерију, користили смо компјутерске моделе да симулирамо милионе могућих орбита, укључујући податке када смо планету видели и када је нисмо видели“, објашњава Санги.

Ове симулације укључиле су и посматрање Вагнеровог тима. У око половини симулација, егзопланета је била превише близу звезде да би била откривена, а њено присуство је потопљено у јакој светлости – што подржава случај за Алфа Кентаури Аб.

Истраживачи су утврдили да би овај свет имао полупречник од 1 до 1,1 Јупитера, масу између 90 и 150 Земљиних маса (упоредиво са 95 Земљиних маса код Сатурна) и орбиту отприлике двоструко даљу од Земљино-Сунчеве удаљености, унутар настањиве зоне.

То значи да је реч о гасовитом џину, што доводи у питање његову настањивост. Ипак, гасовити џинови у Сунчевом систему имају бројне месеце који могу имати услове погодне за живот – тако да сама природа ове егзопланете не искључује живот у орбити око Алфа Кентаури А.

Потребно је, међутим, још рада да би се потврдио постојање Алфа Кентаура Аб и открило како је уопште настао у сложеном гравитационом окружењу система Алфа Кентаури.

„Његово само постојање у систему са две блиско распоређене звезде изазвало би наше разумевање начина на који планете настају, опстају и развијају се у хаотичним окружењима“, каже Санги.

Откриће је описано у два рада објављена у часопису The Astrophysical Journal Letters.