Мален и сладак кит са устима пуним оштрих зуба некада живео у водама крај Аустралије

Мали и сладак, али то је варка јер дефинитивно није безопасан. Тако описују научници нову врсту кита, на основу фосила старог 25 милиона година који је пронађен на обали аустралијске државе Викторије.

Ова рана врста, названа Janjucetus dullardi, била је изузетно необична животиња, рекао је др Ерих Фицџералд, виши кустос за палеонтологију кичмењака у Истраживачком институту Музеја Викторије.

Био је сићушан – отприлике величине делфина – и имао је оштре зубе. Мало подсећају на своје најближе живе рођаке у породици китова усана, укључујући плаве китове који су међу највећим животињама које су икада живеле на Земљи.

За чврсту лобању кита научници кажу да готово да је била „превише инжењерски осмишљена“. Имао је релативно велике очи – приближно величине тениских лоптица – и кратку њушку са дубоко постављеним зубима за хватање и кидање.

„Ово је био заиста опасан кит са којим лично не бих желео да се нађем у води“, рекао је Фицџералд.

„У суштини, то је мали кит са великим очима и устима пуним оштрих зуба који секу као жилет. Замислите верзију кита усана налик ајкули – малу и слатку, али дефинитивно не и безопасну“, рекао је коаутор Руарид Данкан, научник у Истраживачком институту Музеја Викторије и Универзитету Монаш.

Данкан и Фицџералд су описали нову врсту кита у стручном магазину Зоолошки часопис Линејског друштва на основу „изузетно ретких“ фосилних остатака који су омогућили анализу дела лобање, ушне кости и осам зуба, што су кључне карактеристике које су омогућиле научницима да животињу идентификују као нову врсту.

Одрасле јединке овог деревног кита највероватније су достизале дужину од око три метра. Фосилни остаци су вероватнo припадали младунчету, судећи по стању зуба и коштаним везама које нису биле тако чврсто срасле као код зрелих јединки.

„Овај кит вероватно није био дужи од два, макисмум 2,2 метра“, рекао је Фицџералд. „Могао је да стане на пешкир за плажу.“

Малени кит живео је у потпуно другачијем свету

Janjucetus dullardi живео је током олигоцена (пре 30-23 милиона година) – што је кад кренемо у прошлост, отприлике на пола пута до изумирања диносауруса – времена глобалног загревања и пораста нивоа мора. У питању је четврта описана врста из групе познате као мамодонтиди, необичних животиња које су биле преци китова усана, навео је Фицџералд.

Према његовим речима, докази из фосила о присуству ситних планктона из формације Џан Џук, сугеришу да су мора у јужној Аустралији тада била топлија, слично температурама суптропских вода код града Кофс Харбора.

„У овим морима постојало је обиље живота, укључујући ове мале китове, џиновске пингвине, затим ајкуле које су биле трећину или чак двоструко дуже од данашње велике беле ајкуле, као и разне друге примитивне делфине и друге врсте китова. Био је то сасвим другачији свет“, описује Фицџералд.

То је била прекретница у историји живота у океанима и почетак експлозије у диверзификацији китова и делфина.

Палеонтолог Универзитета Флиндерс, проф. Џон Лонг, који није био укључен у рад, рекао је да је фосил феноменално откриће које би могло да помогне у откривању еволутивних корака док су рани китови месождери прелазили на исхрану филтрирањем воде.

„Да бисмо разумели ширење и еволуцију великих китова који данас живе, попут китова усана, морамо погледати фосилне записе како бисмо видели фазе током којих су стицали своје посебне карактеристике“, нагласио је професор Лонг који је додао и да је откриће још једном потврдило вредност теренског рада, који су спровели научници и јавност.

За откриће је био кључан локални становник и директор школе Рос Далард, који је наишао на фосилне остатке 2019. године док је шетао плажом. Препознајући значај фосила, Далард је предао све што је пронашао музеју на даља проучавања. У знак признања за његов допринос, нова врста је названа по њему.

Ово је истакло кључну улогу коју јавност има у аустралијској палеонтологији, рекао је Фицџералд. „То је подсетник да се фосили који мењају свет могу пронаћи у вашем дворишту.“