Предвиђање узрока смрти – која је улога астероида

Прорачуни кажу да је смрт од удара астероида вероватнија него смрт од беснила, а да је смрт због саобраћајне несреће вероватнија од смрти због удара астероида. Добра вест је да су све вероватноће од смрти услед узрока који су упоређивани – веома мале.

Иако је тешко тачно израчунати колики је ризик – могло би постојати много више потенцијално опасних астероида него што смо до сада открили – удар астероида би се такође могао спречити.

Наса је ово демонстрирала још 2022. године, када је свемирска агенција намерно срушила свемирску летелицу на астероид како би покушала да га скрене са курса. Мисија је била успешнија него што се очекивало, а астероид је показао много већу промену у својој орбити него што се очекивало.

Такве мисије су прилично скупе и захтевају много планирања. Стављањем ризика од удара астероида у контекст са другим ризицима, научници могу да упореде потенцијалне трошкове са трошковима, рецимо, програма вакцинације против беснила или безбедносних карактеристика аутомобила.

Дакле, Нуџент и њене колеге су најпре прикупили доступне податке о објекатима близу Земље, као и претходне процене ризика за ударе астероида веће од 140 метара. На основу тога су израчунали учесталост удара за ову врсту објекта.

Следећи корак био је прикупљање доступних података о различитим врстама узрока смрти и упоређивање вероватноће да се сваки догађај заиста и деси током просечног глобалног људског живота од 71 године.

„Чепман и Морисон (1994) су претходно ставили удар астероида у контекст са другим узроцима смрти као што су убиство, несреће са ватрометом и ботулизам. У том раду, разматрали су ризик за смрт услед удара астероида поред шансе за смрт услед других фактора“, пишу истраживачи.

„Овај рад се бави мало другачијим питањем; Утврђујемо вероватноћу да се удар догоди било где на Земљи у односу на могућност да се други догађаји који изазивају забринутост догоде појединцу. Стога је овај рад намењен да пружи контекст онима који желе да знају – каква је вероватноћа да ће се удар астероида догодити, било где на Земљи, током њиховог живота”, пишу истраживачи.

Прикупили су податке о девет других потенцијално фаталних догађаја: дављење у живом песку, напад слона, удар грома, несреће при скакању падобраном, тровање угљен-моноксидом, саобраћајна несрећа, беснило и грип.

Затим су израчунали колико је вероватно да ће особа доживети један од наведених догађаја; а затим колико је вероватно да ће особа умрети од истог (многи људи, на пример, добију грип, а да не умру). Све наведено је наравно и регионално варијабилно – неко у Аустралији има много мање шансе него неко у САД да умре од напада којота или беснила. Закон просека сугерише да ће грип убити више људи него астероид.

Дављење у живом песку је скоро увек фатално, али има ризик од један према милион да се то уоште догоди током људског живота.

Наравно, превођење процена ризика попут ових у стварни свет захтева одређени контекст. На крају крајева, више од три особе годишње умре од дављења у живом песку, а просечна старост је 12 година. Колико знамо, ниједан човек никада није умро од удара астероида.

Дакле, питање је, да ли Земљи прети још један фатални астероид? Да ли су опрез и превенција оправдани или се непотребно бринемо? Да ли нас нови прорачуни о ризицима смрти теше или погоршавају ствари?

Преглед истраживања ускоро ће бити доступан у часопису Planetary Science Journal.