ДНК тест остатака костију баца ново светло на историју древног Египта

Анализа његовог скелета показује да је имао око 60 година и да је можда радио као грнчар, али и да петина његове ДНК потиче од предака који су живели 1.500 километара даље у другој великој цивилизацији тог времена, у Месопотамији или данашњем Ираку.

То је први биолошки доказ о везама између ове две цивилизације и могао би да помогне у објашњењу како се Египат трансформисао из разноврсне колекције пољопривредних заједница у једну од најмоћнијих цивилизација.

Налази дају нову тежину ставу да су писмо и пољопривреда настали кроз размену људи и идеја између ова два древна света.

Водећи истраживач, професор Понтус Скоглунд са Института „Френсис Крик“ у Лондону, рекао је за Би-Би-Си њуз да би могућност екстракције и читања ДНК из древних костију могла да баци ново светло на догађаје и појединце из прошлости, омогућавајући да црно-беле историјске чињенице оживе са више детаља.

„Ако добијемо више информација о ДНК и ставимо их упоредо са оним што знамо из археолошких, културних и писаних извора које имамо из тог времена, биће веома узбудљиво“, наглашава професор.

Наше разумевање прошлости делимично се црпи из писаних записа, који су често сведочанства богатих и моћних, углавном о богатима и моћнима.

Биолошке методе дају историчарима и научницима нови алат за посматрање историје очима обичних људи.

ДНК је узета из кости у унутрашњем уху остатака човека сахрањеног у Нувајрату, селу 265 км јужно од Каира.

Умро је пре 4.500 или 4.800 година, што је био трансформативни тренутак у настанку Египта и Месопотамије. Археолошки докази указују на то да су два региона можда била у контакту пре најмање 10.000 година када су људи у Месопотамији почели да се баве пољопривредом и припитомљавају животиње, што је довело до настанка пољопривредног друштва.

Многи научници верују да је ова друштвена и технолошка револуција могла утицати на сличан развој догађаја у старом Египту – али до сада није било директних доказа о контакту.

Аделин Морез Џејкобс, која је анализирала остатке као део свог доктората на Универзитету Џон Мурс у Ливерпулу, каже да је ово први јасан доказ значајне миграције људи, а самим тим и информација између два центра цивилизације у то време.

„Имате два региона која су развила прве системе писања, тако да археолози верују да су били у контакту и размењивали идеје. Сада имамо доказе да јесу. Надамо се да ће будући узорци ДНК из древног Египта моћи да прошире информације о томе када је тачно ово кретање из Западне Азије почело и колико је било“, истиче Џејкобсова.

Човек је сахрањен у керамичком ковчегу у гробници усеченој у брду. Сахрањен је пре него што је  мумификација постала стандардна пракса, што је можда помогло у очувању његове ДНК.

Истражујући хемикалије у његовим зубима, истраживачки тим је успео да разазна шта је јео и на основу тога утврдио да је вероватно одрастао у Египту.

Али научна детективска прича се ту не завршава

Професор Џоел Ајриш са Универзитета Џон Мурс у Ливерпулу спровео је детаљну анализу скелета како би стекао слику о човеку као појединцу.

„Оно што сам желео јесте да откријем ко је овај човек, да сазнамо што више о њему, колико је година имао, каква је била висина, чиме се бави и да покушам да персонализујем целу ствар, уместо да га третирам као обичан археолошки артефакт“, наводи Ајриш.

Структура костију је указивала на то да је човек имао између 45 и 65 година, иако су докази о артритису указивали на горњу границу скале. Био је висок нешто више од 160 цм, што је чак и тада било мало.

Професор Ајриш је такође успео да утврди да је вероватно био грнчар. Кукаста кост на задњем делу лобање била је увећана, што указује да је много гледао надоле. Његове седалне кости су проширене, што сугерише да је дуже време седео на тврдим површинама. Руке су имале трагове интензивног кретања напред-назад, а на рукама су били трагови где су му мишићи, што указује да је био навикао да диже тешке предмете.

„Ово показује да је радио као луд. Радио је целог живота“, каже професор за Би-Би-Си.

Др Линус Гирдланд Флинк је објаснио да је само захваљујући огромној срећи овај скелет био доступан за проучавање и откривање његових историјских тајни.

„Ископан је 1902. године и дониран Светском музеју у Ливерпулу, где је потом преживео бомбардовања током Другог светског рата која су уништила већину људских остатака у њиховој колекцији. Сада смо у могућности да испричамо део приче о појединцу, откривши да део његовог порекла потиче из Плодног полумесеца, што истиче мешавину између различитих народа у то време“, наглашава др Флинк.

Ново истраживање је објављено у часопису Nature.