Отпад ће формирати трајни геолошки отисак човечанства, истичу палеонтолози

Дефинишући тестамент човечанства ће се драматично разликовати од скелета, костију и других биолошких трагова који представљају данашње фосилне записе, према палеонтолозима Сари Габот и Јану Залашевичу са Универзитета Лестер у Уједињеном Краљевству, ауторима књиге Одбачени: како ће технофосили бити наше коначно наслеђе.

На Земљи се већ појављује потпуно нови распон фосила и нови стил фосилизације, наводе аутори. Произведени предмети – пластичне флаше, хемијске оловке, бетонске зграде, кесице чаја, турбине на ветар, мобилни телефони, мајице, алуминијумске лименке – надмашују живи свет и формираће карактеристичне, иако понекад тешке за тумачење, трагове нашег постојања.

Фосилизација се ретко дешава и да би се фосилизовали остаци биљака и животиња потребно је да се склопи више околности, објашњавају аутори у интервјуу за Си-Ен-Ен.

„Ако желите да постанете изузетно лепо очувани фосил, где су сачувана сва ваша мека ткива, онда желите да умрете у седиментима који су аноксични (без кисеоника) или хиперсаланитетни. Али већина материјала које правимо заправо има већи потенцијал очувања од органских материјала“, објашњава Сара Габот.

Производимо предмете и материјале да буду супер издржљиви, да се одупру временским условима, да се одупру сунчевој светлости, да се одупру хабању и да их друге животиње не поједу, и тако дајемо свим овим материјалима шансу да буду фосилизовани.

„Онда све ово одлажемо на џиновске депоније, где одузимамо воду и умотавамо их у пластику, и правимо од њих џиновске саркофаге, који стварају фантастичне услове да ове ствари постану фосилизоване“, додаје Габотова.

Како би пластично представио шта ће се догодити, Залашевич као пример наводи градове попут Њу Орлеанса и Амстердама који су смештени на земљишту које тоне, такозваним „тектонским покретним степеницама наниже“. Истовремено, пошто ниво мора расте, ови градови ће бити потопљени. Све врсте подконструкција, сви шипови, системи метроа и тако даље, имају изузетно добре шансе да преживе мање-више нетакнути.

„Једном када сте закопани, када се на вама накупи седимент, онда су шансе за фосилизацију заиста добре. Солитери и остале грађевине, временом ће се распасти у рушевине. Имали бисте неку врсту слоја рушевина, чији ће део бити поново сачуван, јер ће бити под водом. Имаћете ове мегафосиле, мега технофосиле, који ће се простирати на хиљаде квадратних километара“, истиче палеонтолог.

Још један велики сигнал на који би наша будућа цивилизација могла да наиђе је недостатак биодиверзитета, напомиње Габотова.

„Они ће видети масу и масу животиња које узгајамо да бисмо јели: кокошке и краве. Сада знамо да су само четири одсто сисара на планети дивљи сисари. То је запањујуће. У ствари, већ сада на нашој планети има више домаћих паса него дивљих сисара. Видеће ову огромну реконфигурацију разноликости живота“, закључује Сара Габот.