Откривена древна галаксија, старија од Млечног пута

Помоћу телескопа „Џејмс Веб" који успева да „гледа уназад у прошлост", истраживачи су уочили галаксију, коју су назвали JADES-GS-z13-1. Посматрајући је, стекли су увид у то како је изгледала око 330 милиона година након Великог праска, после чега је настао свемир, што је, према проценама било пре отприлике 13,8 милијарди година. Поређења ради, наша планета Земља је стара око 4,5 милијарди година.

„Веб је потврдио једну од најудаљенијих галаксија познатих до сада", изјавио је астрофизичар Јорис Витсток из Центра за космичку зору Универзитета у Копенхагену.

Сматра се да се универзум брзо и експоненцијално ширио у делићу секунде после Великог праска, а након што се довољно охладио, почео је период познат као Космичко мрачно доба. У том периоду, млади универзум био је обавијен густом маглом састављеном од водоничног гаса у електрично-неутралном стању.

Наредна је била епоха рејонизације. Тада је свемир први пут почео да сија, а научници су сада доказали да је JADES-GS-Z13-1 једна од најранијих познатих галаксија, извршила прелазак у ову епоху.

„За разлику од било које друге галаксије на сличној удаљености, она показује врло јасан потпис који је одаје и који сугерише да галаксија садрж врло јак извор енергетског ултраљубичастог зрачења, и да је неочекивано рано почела процес рејонизације", додао је Витсток.

Време у које су се у свемиру формирале прве звезде, црне рупе и галаксије назива се Космичка зора, а у време формирања космичких тела, ултраљубичасто зрачење, изменило је неутрални гас водоник у процесу који се назива рејонизација, и тако довео до тога да ултраљубичаста светлост побегне, „укључујући светла" у космосу.

„Свемир је, након Великог праска, био попут чорбе од водоника, хелијума и тамне материје, која се полако хладила. На крају је универзум био у стању у којем је био потпуно непрозиран за енергично ултраљубичасто зраццење. Водоник се лагано кретао у неутралном стању, што значи да је сваки мали атом водоника имао везан електрон за њега", рекао је Кевин Хејлајн са Универзитета у Аризони.

Истраживачи додају да светлост коју је „Веб" открио у овој галаксији можда потиче од снажног формирања звезда у језгру галаксије, присуства растуће супермасивне црне рупе у галактичком језгру која насилно троши околни материјал или неке комбинације та два фактора.

Ова галаксија је широка око 230 светлосних година, што је неколико стотина пута мање од Млечног пута.