Читај ми!

Светски дан хипертензије – тихог убицу често не осећамо у телу

Према упозоравајућим подацима око милијарду и 400 милиона људи живи са повишеним крвним притиском. Називају је "тихи убица", јер многи нису ни свесни да је имају, све док не дође до озбиљних компликација попут инфаркта или шлога.

Шта уочавају стручњаци у нашој земљи и колико у борби за боље здравље срца помаже Караван здравља, објаснио је проф. др Небојша Тасић помоћник министра здравља.

„Хтео бих да честитам лекарима и здравственим радницима Светски дан хипертензије. То је по мени једна од најзначајнијих борби и Министарство здравља на челу са Златибором Лончаром, последњих година посебан фокус ставило је на борбу против фактора ризика у борби против кардио васкуларних и онколошких болести.

Најзначајнији је повишен крвни притисак, који врло често називамо - прозор у кардиоваскуларни ризик.То значи да смо окружени бројним факторима ризика који уништавају наше крвне судове.Хипертензију карактерише нешто врло важно, а то је да је можемо лако измерити и практично видети проблем", навео је проф. др Небојша Тасић.

Истиче да је проблем повишеног крвног притиска вишеструк, па је велики број пацијената у нашим амбулантама. Више студија у задњих десетак година показало је да скоро сваки други становник Србије има повишен крвни притисак и сваки други умире од кардиоваскуларних болести. И то је једна глобална ствар.

Проблем крвног притиска је што многи људи не знају да га имају

„Између 30 и 50 одсто пацијената има висок крвни притисак, али је та бројка варијабилна.Неко лечи, неко не лечи висок крвни притисак.Проблем је да многи не знају да имају. Они који знају, врло често су незаинтересовани да га лече, јер немају никакве симптоме. И постоји група болесника која је, по мени, недовољна, која је одговорна према своме здрављу, узима лекове, пази шта једе, како се креће и пази на све остале ствари које снижавају крвни притисак, јер крвни притисак називамо тихим убицом“, рекао је проф. др Тасић.

Главни разлози настанка високог крвног притиска

„Живимо у савременом свету у коме доминирају недостатак времена, стрес, недостатак физичке активности, лоша исхрана. Када на то накалемимо генетику, један од главних разлога, је концентрација соли, у разним производима које једемо, јер је со позната као један од главних окидача, повишеног крвног притиска. Затим, физичка инактивност која је глобална, епидемија гојазности која је глобална, епидемија пушења, алкохолизам, стрес, то су све фактори који драматично утичу на повишен крвни притисак и регулисањем само овога, значајан број људи би имао нормалан крвни притисак“, рекао је професор.

Шта су аларми и упозорења високог крвног притиска?

„Људи који имају те такозване аларме и упозоравајуће симптоме су у ствари срећници.То су најчешће бол у потиљачном делу главе, вртоглавица, несвестица, осећај малаксалости, умора. И тада често људи и посегну за апаратом и измере свој крвни притисак. Међутим, апелујем на све грађане Републике Србије, да без обзира да ли имају или немају симптоме, обавезно, бар једном недељно измере крвни притисак. И то не само кад су нервозни, па да виде колико је вредност скочила, него управо супротно, када су у мирном, тихом окружењу. Нажалост, данас знамо да веома млади људи, потпуно без симптома, могу имати повишен крвни притисак“, истакао је професор.

Колико је ваш најмлађи пацијент има у годинама?

„Бавим адултном популацијом већ 18 година. Држава Србија и Министарство здравља покренули су акцију, не само Каравана здравља, који је заиста један фантастичан пројекат, већ и многе друге превентивне активности које имају за циљ да упозоре све одрасле становнике Републике Србије да морају да се баве својим здрављем, где је повишен крвни притисак можда један од најважнијих примера и колико је то важно да се реши на време.

Ми не дајемо лекове и нефармаколошке мере да само спустимо крвни притисак, него да заштитимо крвне судове, јер крвни притисак је убица крвних судова. Крвни судови хране наш организам и захваљујући томе живимо. Значи, то је разлог зашто је врло важно да имају нормалан крвни притисак“, рекао је проф. др Небојша Тасић.

Колико су важни Каравани здравља?

„Обишли више од половине општина у Републици Србији, где смо одржали едукативне стручне трибине, разговарали са грађанима да, иако немају никакве симптоме, провере своје факторе ризика, међу којима је и хипертензија. Више од сто хиљада људи је прегледано и сваки дан се у овим општинама прегледају људи. Оно што у ствари хоћу да кажем да мењамо здравствену свест нашег народа, да бисмо у једном континуитету превенцију поставили као модел понашања, што се тиче грађана, и као модел рада, што се тиче наших здравствених радника", навео је проф. др Небојша Тасић.

Истиче да ће током ове године бити додатних едукација лекара, што је јако важно као показатељ циљаних вредности крвног притиска, липида, шећера...

"И такође, оно што је јако важно, да грађанима објаснимо колико је важно да редовно, сваке године, иду на превентивне прегледе, јер смо променили модел. 21. век је од лечења, променили смо модел ка очувању здравља и то је оно што Министарство здравља инсистира: чувати своје здравље, а ми знамо како се то превенцијом и раним скринингом може најбоље радити“, истакао је шрофесор.

У припреми је скрининг предшколске деце

„Волим да кажем, аждаја су фактори ризика који нас убијају, ухватимо у најранијем периоду. Радићемо скрининг предшколске деце, односно већ на том неком регуларном прегледу. Постоји одређен број деце који имају, поготово гојазне, повишен крвни притисак. Да видимо какав је њихов липидни статус у неком каснијем, дечијем добу. Видећемо и каква им је и гликемија, односно шећер. Другим речима, ти неки фактори ризика крећу веома рано.

Веома је битно да родитељи схвате да тај процес морамо зауставити рано, јер кад деца уђу у адултно доба, већ је један део крвних судова оштећен. И да сви заједно, као друштво и као систем, очување здравља ставимо на пиједестал, а то је да будемо све време здрави, да чувамо наш организам и да живимо дуго и квалитетно“, рекао је проф. др Небојша Тасић, помоћник министра здравља.

Истиче да је превенција најјефтинија, захтева једну фину сарадњу између државе, здравственог система и грађана. Свако има свој део одговорности и ако сви заједно уложимо мало у очување здравља, добит је немерљива и за, пре свега, грађане, њихово здравље, али и за здравствени систем и државу у целини.

недеља, 17. мај 2026.
11° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом