Веза религије и магије у нашој култури

Магија се у прошлости сматрала природним делом универзума, а често је била повезана с веровањем у моћне силе природе, богове и духове.

„Када говоримо о нашој средини, сви они за које се веровало да имају натприродне моћи, а то су бајалице и врачаре, врачеви, ређе су били мушкарци, али било их је, веровало се да они могу да помогну или одмогну. У нашој традиционалној култури бајалице су имале позитивну конотацију и њима се одлазило, чак и у скорије време се одлази, да би се обајало или скинуле чини оне зле за шта се веровало да је неко набацио“, објашњава Весна Марјановић, етнолог.

Религија и магија кроз нашу културу повезани су више него што смо мислили.

„Људи су прихватали шта им каже Црква, али нису све разумели. Тако да и оно што је црквена догма они су тумачили на себи својствен начин. Црква је прихватила рођење Исуса Христа и сламу и сву ону симболику и бадњак, а заправо то су прехришћански елементи који су имали одређено значење у култури, та веза са природом“, навела је Марјановићева.

Постоји легенда која каже да где падне змајева глава ту настаје плодно тло, а иза легенде крије се Жарково. Витез Жарко, по којем место носи име, убио је злог змаја. Место где му је глава пала, мештани су назвали Змајевац, а где је пао реп Репиште.

„Када Грми о Светом Илији и већ која митологема стоји и шта све Свети Илија чини по небу у народној пракси, старе жене су излазиле и износиле васкршње јаје, које је клица живота износила је на клупицу и дозивале утопљенике за које се веровало да могу да одагнају и да однесу те облаке које им наносе зло, односно уништава летину“.

Развој науке и разумевање природних закона, развој религија, пре свега монотеистичких, филозофски покрети који су се залагали за рационализам, човеку су објаснили свет који га окружује и довели до коначног раскида са апастрактним појмом какав је магија.