Шта је све утицало на то да мушкарци порасту дупло више него жене за последњих 100 година

„Секси и импресивно мушко тело: висина и тежина мушкараца су особине обликоване полном селекцијом и зависне од животних услова“, гласи наслов студије која је недавно објављена у научном часопису Biology Letters. Притом су научници упоредили податке Светске здравствене организације (СЗО) о 135.000 особа из 69 земаља, те њихове животне услове у последњих 100 година.

У уводу студије се каже: „Мушкарци су у просеку виши и мишићавији од жена, што им доноси предности када се ради о избору партнерке, као и у физичкој конкуренцији с другим мушкарцима. Такви, већи физички атрибути, са упадљивом разликом међу половима, показатељи су здравља и виталности, али захтевају више ресурса за одржавање и развој“.

Истраживање показује да је – у побољшаним животним условима – пораст висине и тежине мушкараца више него двоструко већи него код жена, нудећи нове увиде у то како социоеколошки фактори и полна селекција обликују кључне физичке особине.

Али, да видимо који фактори кључно утичу на висину.

Гени, хормони и сексуална конкуренција

Висина особе је око 80 одсто одређена генима, па тако висина родитеља углавном указује на могућу висину деце.

Међутим, не постоје појединачни „гени за висину“ већ на то утиче око 12.000 варијанти гена. Они регулишу механизме стварања и раста костију и хрскавице, као и производњу протеина колагена.

Постоје одређени гени, укључујући један на Y хромозому – који имају само мушкарци и који очеви преносе на синове – који продужава фазу раста костију код мушкараца.

Осим генетских фактора, разлике у хормонима такође утичу на раст: девојчице раније улазе у пубертет, што значи да раније престају да расту. Дечаци, с друге стране, имају више времена да порасту.

Према студији, „полна селекција“, односно сексуална конкуренција, такође игра кључну улогу. Жене обично преферирају више мушкарце, јер се висина често повезује са снагом, виталношћу и способношћу да заштите породицу. То је кроз генерације довело до тога да су виши мушкарци чешће преносили своје гене.

Мушкарци више профитирају од доброг животног стандарда

Такође: подаци показују да побољшани животни услови много више утичу на мушкарце него на жене. Код жена тај ефекат није толико изражен чак ни у најбољим условима.

Студија сугерише да разлог може бити то што женско тело, чак и када су услови повољни, улаже знатно више енергије у потенцијалне трудноће и дојење него у сам раст тела.

Што богатији, то виши? Не мора да значи

Двадесет земаља с највишим мушкарцима и женама на свету налази се готово у потпуности у Европи. Ипак, и у Азији, Латинској Америци и Африци људи постају све виши. У другим регионима, попут САД, висина је углавном стагнирала.

Међутим, из тога се не може закључити – што је држава богатија то су њени људи виши. То побијају подаци, на пример, просечно нижа висина у богатим земљама попут Сингапура или Катара.

Према овој студији, у мање богатим земљама оба пола остају нижа, а и по висини су сличнија.

Најнижи мушкарци на свету живе у Источном Тимору, с просечном висином од 160,1 цм, док су најниже жене у Гватемали, с просеком од 150,9 цм.

Међу првих десет по висини налазе се и Босна и Херцеговина (мушкарци: 182 цм, жене: 167 цм) и Србија (мушкарци: 180 цм, жене: 168 цм), док је Хрватска на 13. месту (мушкарци: 180 цм, жене: 166 цм).

На другом месту је већ годинама Црна Гора, где су мушкарци просечно високи 183 цм, а жене 170 цм.

Феномен Холанђана

Највиши мушкарци на свету живе у Холандији, с просечном висином од 183,8 цм, док највише жене имају просечну висину од 170,4 цм. Холандија тај примат у свету држи још од 1958. године.

Међутим, преглед холандских војних регистара за студију објављену у Краљевском друштву у Лондону показао је да су средином 19. века мушкарци у Холандији заправо били међу најнижима у Европи.

„Холандски регрути су 1860. били високи око 165 цм“, рекла је професорка Луиз Барет са Универзитета Летбриџ у Канади за Би-Би-Си. „У то време, мушкарци у САД били су виши за око пет сантиметара“. То је Американце чинило највишим људима на свету.

Од тада је, међутим, дошло до запањујуће промене: за само 160 година, холандски мушкарци порасли су за 20 цм, престигавши своје америчке савременике, који су порасли свега шест сантиметара.

„То је пребрзо да би било искључиво генетски ефекат“, рекла је Баретова, иако верује да је природна селекција имала одређену улогу.

Студија из Лондона је показала да су најплоднији парови у Холандији – они с највише деце – високи мушкарци и жене просечне висине. А најплоднији амерички парови? Ниске жене и мушкарци просечне висине.

Уз то, још једна статистичка занимљивост – нижи људи често ступају у брак раније, па тако и раније и кроз дужи период имају потомство. То у државама где је рани брак уобичајен, попут САД, може допринети чешћем преношењу гена за нижу висину, тврде истраживачи – али додају да све то ипак остаје на нивоу спекулација.

И иначе, основни узроци повећања висине холандског становништва остају предмет велике научне дебате. Претпоставља се, између осталог, да су за то заслужни боља исхрана, посебно млечни производи (кости и калцијум), ефикасан здравствени систем – као и низак ниво социјалне неједнакости у друштву.

Већ од 30. године губимо на висини

Без обзира на порекло, пол и здравствено стање, од 30. године живота човек неминовно почиње да губи на висини – отприлике један сантиметар сваких десет година. То је првенствено повезано с дисковима између пршљенова.

Наиме, с годинама се смањује садржај течности у телу, због чега дискови, који делују као амортизери између пршљенова, губе еластичност. Пошто више не могу да задрже довољно воде, постају тањи, што доводи до смањења висине.

Болести попут остеопорозе или лоше држање тела услед дуготрајног седења могу убрзати овај процес. Иако се смањење висине не може зауставити, може се успорити. Правилно држање при седењу, довољно кретања и циљане вежбе за јачање леђа могу помоћи у очувању висине.