Археолошко наслеђе морамо заштити и осећати га као своје

Манифестације „Године археологије 2025“ бавиће се пре свега координацијом и управљањем онога што ће се приказивати о археологији.

Председник Српског археолошког друштва, др Адам Црнобрња за РТС каже да то значи да ће скоро 40 институција различитих профила, које имају своје изложбе, радионице, разна предавања, промоције издања бити на бољи начин уклопљена, међусобно повезана да би се међусобно надопуњивали, а да се не би преклапали.

Има још једна веома важна ствар да људи из малих средина, који раде у малим локалним музејима, најзад могу да приме и нешто са стране, а и своје наслеђе да покажу у неком другом делу Србије. Што се код нас, нажалост, још увек ретко дешава.

Када је реч о Србији, где је археологија данас у односу на пре 160 година када су и започета прва археолошка ископавања код нас?

– Прва археолошка ископавања у Србији обављена су 1865. године на планини Рудник. Још дуго ће проћи времена да се то институционализује, међутим, 1883. се оснива наше Српско археолошко друштво и то је практично језгро око кога настаје касније високошколско образовање, институције.

У савременом тренутку ми на сваких пет година имамо јако велике помаке у могућностима археолошких истраживања, у односу на пре 160 година буквално као научна фантастика.

Међутим, морам да нагласим да и поред свог тог напретка у археолошким истраживањима имамо још пуно обавеза које стоје пред нама да би археолошко наслеђе што боље заштитили да бисмо евентуално сутра могли да га презентујемо. Ако га не заштитимо нећемо имати шта да представимо.

Зашто је важно подржавати све активности које се баве заштитом али и промоцијом археолошког наслеђа у Србији?

– Људима је најчешће археологија нека егзотична ствар коју виде и, симпатично изгледа више се везује за филмове него за реалне ситуације. Међутим, мало људи археолошко наслеђе, осећа заиста као своје наслеђе и наслеђе заједнице Републике Србије.

Оно што се надамо да ће учинити ова година археологије је да избије у фокус археологија и археолошко наслеђе и да за неких 15, 20 година неки будући министар грађевине или култури или финансија од малена буде научио да поштује и цени наслеђа и да се не чуди због чега би требало издвојити средства да би његови унуци могли у њему да уживају и да се уче на грешкама својих претходника да би боље планирали будућност.

Шта је то што ће Српско археолошко друштво чији сте председник радити у будућем пероду?

– Ова манифестација није наша ни прва, ни једина активност. САД је еснафско удружење, струковно, које има око 350 чланова, које се искључиво професионално баве археологијом. У наредном периоду ја се надам да ће ова манифестација која је сада, дати један додатни инпут за фронталнији и бољи рад са најширим друштвом, у најширијем смислу.

Знате, археологија и читава прошлост и наслеђе имају јако велики утицај на идентитет и самопоштовање људи. Са друге стране, како се односимо према културном наслеђу зависи како ће нас неко са стране, нас као заједницу видети.

Ми ћемо ићи ка чувању, проучавању и презентовању археолошког наслеђи и ако то изгледа као само три ствари , то је рударски посао.