„Гађење“ једна од првих речи дешифрована са угљенисаног свитка старог две хиљаде година

Артефакт, који се чува у Бодлејанским библиотекама Универзитета у Оксфорду, пети је нетакнути свитак из Херкуланеума који је одмотан у оквиру „Изазова Везув”, такмичења осмишљеног да убрза дешифровање свитака који чине непроцењив извор података о старом Риму и Грчкој.

Користећи вештачку интелигенцију и друге компјутерске технике за спајање свитка и побољшање видљивости мастила, тим „Изазова Везув” успешно је генерисао прве слике текста унутар свитка, познате као PHerc. 172. Тим из Оксфордове бибилиотеке је у среду саопштио да су почели да тумачи делове текста.

Једна од првих речи која је преведена била је старогрчка διατροπη, што значи „гађење“, која се појављује два пута у неколико редова текста, саопштиле су из Бодлејске библиотеке.

„То је невероватан тренутак у историји јер библиотекари, информатичари и научници класичног периода сарађују како би видели невидљиво“, истичу у изјави Ричард Овенден, библиотекар и Хелен Хамлин, директорка Универзитетских библиотека.

„Направљен је запањујући напредак захваљујући рендгенским снимцима и вештачкој интелигенцији што нам је омогућило да погледамо унутар угљенисаних свитака који нису читани скоро две хиљаде година.“

Дешифровање древних свитака помоћу вештачке интелигенције

Свици би се распали да су истраживачи покушали да их развију, што би потпуно уништило сваки писани траг у њима.

Брент Силс, професор рачунарства на Универзитету Кентаки и суоснивач „Изазова Везув”, рекао је да Оксфордски свитак, од свих до сада скенираних свитака из Херкуланеума, садржи текст који је најчитљивији, при чему се хемијски састав мастила јасније појављује на рендгенским снимцима.

Истраживачи мисле да је мастило којим је он писам било гушће, вероватно са више олова, али ће бити потребно даље испитивање да би се идентификовао прецизан рецепт који је мастило учинио много читљивијим од других свитака који су пронађени, саопштиле су Бодлејанске библиотеке.

„Упркос овим узбудљивим резултатима, остаје много посла на побољшању наших софтверских метода како бисмо могли да прочитамо у целини овај и друге Херкуланеумске свитке“, напоменуо је Силс у саопштењу.

Силс је прошле године рекао у изјави за Си-Ен-Ен да је кључни изазов био да се документи практично одмотају и да се црно мастило учини видљивије од карбонизобаних папируса, како би могао да се прочита садржај.

Технике машинског учења не декодирају текст, већ повећавају читљивост мастила које је коришћено за писање текста. Транскрипцију и превод текста ће ипак радити научници, укључујући и оне са Универзитета у Оксфорду.

Истраживачи даље усавршавају слике свитка у нади да ће побољшати јасноћу текста и можда доћи до најдубљег дела карбонизованог свитка, где је вероватно сачуван наслов дела.