четвртак, 26.12.2024, 12:22 -> 12:22
Извор: РТС, Science Alert
Изненађујући пробој у борби против губитка косе: шећерни гел покреће њен поновни раст
Научници су наишли на потенцијални нови третман за ћелавост са наследним узорком, што је најчешћи узрок губитка косе код мушкараца и жена широм света.
Све је почело истраживањем шећера који се природно налази у телу и помаже у формирању ДНК: деоксирибозе, што је део деоксирибонуклеинске киселине.
Док су проучавали како ови шећери лече ране мишева када се примењују локално, научници са Универзитета у Шефилду и Универзитета COMSATS у Пакистану приметили су да крзно око лезија расте брже него код нетретираних мишева.
Заинтригиран, тим је одлучио да даље истражује.
У студији објављеној у јуну, узели су мушке мишеве којима опадају длаке, што су изазвали тестостероном и уклонили крзно са њихових леђа. Сваког дана, истраживачи су мазали малу дозу шећерног гела деоксирибозе на изложену кожу, а за неколико недеља крзно у овој регији показало је спорадичан поновни раст, уз ницање дугих, густих длака.
Гел дезоксирибозе је био толико ефикасан да је тим открио да делује једнако добро као и миноксидил, већ познати третман за губитак косе који је познат, између осталог и под брендом Rogaine.
„Наше истраживање сугерише да би одговор на лечење опадања косе могао бити једноставан као коришћење природног шећера дезоксирибозе за повећање снабдевања фоликулима длаке крви како би се подстакао раст косе“, рекла је инжењерка ткива Шејла Мекнил са Универзитета у Шефилду.
Ћелавост наследног узорка, или андрогена алопеција, је природно стање узроковано генетиком, нивоом хормона и старењем, и различито се манифестује код мушкараца и жена.
Поремећај погађа до 40 одсто популације, а ипак је администрација САД за храну и лекове (ФДА) до сада одобрила само два лека за лечење овог стања.
Иако миноксидил без рецепта може да успори губитак косе и подстакне поновни раст, он не функционише за све оне који пате од губитка косе.
Ако миноксидил није ефикасан, онда мушки пацијенти могу да се обрате финастериду – оралном леку који се преписује и који одржава проток тестостерона кроз тело. Још није одобрен за пацијенте.
Финастерид може успорити губитак косе код око 80 до 90 процената мушких пацијената, али га је потребно узимати континуирано када се почне. Лек може бити повезан са нежељеним, понекад тешким нежељеним ефектима, као што су еректилна дисфункција, бол у тестисима или дојкама, смањен либидо и депресија.
„Лечење андрогене алопеције остаје изазов“, пишу Мекнилова и њене колеге, на челу са истраживачем биоматеријала Мухамедом Ањумом из COMSATS-а, у објављеном раду.
Код мишева је третман шећером успео
Заједно, тим научника је дизајнирао биоразградиви, нетоксични гел направљен од деоксирибозе и применио третман на мишевима, као моделима ћелавости код мушких јединки.
Миноксидил је такође тестиран на моделима проћелавих мишева, а неке од животиња су добиле дозу и шећерног гела и миноксидила.
У поређењу са мишевима који су примили гел без икаквог лека, код оних који су добили гел са шећером дезоксирибозе почели су да се јављају нови фоликули длаке.
И миноксидил и шећерни гел узроковали су 80 до 90 процената поновног раста длаке код мужјака мишева који су патили од ћелавости. Комбиновање третмана, међутим, није направило много већу разлику.
Истраживачи нису сигурни зашто гел дезоксирибозе стимулише дужи и дебљи раст длаке код мишева, али око третираног места, тим је приметио повећање крвних судова и ћелија коже.
„Што је боље снабдевање крвљу корена длаке, већи је њен пречник и већи раст косе“, пишу истраживачи.
Ако се гел дезоксирибозе покаже ефикасним и код људи, могао би се користити за лечење алопеције или чак стимулисати поновни раст косе, трепавица и обрва након хемотерапије.
„Ово је недовољно истражено подручје и стога су потребни нови приступи“, пишу аутори.
Тренутни експерименти су спроведени само међу мушким мишевима, али даља истраживања би могла открити да би употреба ових природних шећера могла да функционише и за женке мишева који имају алопецију изазвану тестостероном.
„Истраживање које смо урадили је у веома раној фази, али резултати су обећавајући и захтевају даље анализе“, рекла је Мекнилова.
Студија је објављена у Frontiers in Pharmacology.
Коментари