Преиспитивање интелигенције: Да ли је тирекс заиста био толико прорачунат и бистар

Контроверзна студија из 2023. сугерише да би један од најозлоглашенијих диносауруса на свету, тирансаурус рекс, могао бити паметан као данашњи мајмуни, изазвала је много скептицизма код истраживача који су сада изнели своје аргументе.

„Могућност да је тирекс можда био интелигентан као павијан је фасцинантна и застрашујућа. Ипак, наша студија показује како су сви подаци које имамо – против ове идеје“, објаснио је палеонтолог са Универзитета Саутемптон Дарен Нејш.

Предвођени зоологом Каијем Каспаром са Универзитета Хајнрих Хајне у Немачкој, истраживачи су открили да су мерења величине мозга у студији из 2023. године била нетачна, јер је процена о броју неурона које су праисторијски гмизавци могли да имају, посебно у предњем делу мозга – „пренадувани“.

Такво прецењивање је првенствено последица истраживачког рада у којем се претпоставља да тирексов мозак испуњава већину интракранијалног простора, што није случај код већине диносауруса, објаснио је Нејш.

Каспар и његове колеге тврде да се број неурона не мора нужно повезивати са интелигенцијом. Узмимо, на пример, птице – дуго се претпостављало да њихове релативно мале главе значе да имају мање неурона и да стога – нису много паметне.

Али од тада смо научили да птице попут врана могу надмашити примате у одређеним когнитивним задацима упркос мањим главама, што доводи до закључка да фактори, осим величине мозга, као што су обрасци повезивања, играју већу улогу у одређивању интелигенције.

„Ми тврдимо да није добра пракса предвиђати интелигенцију код изумрлих врста и да то повезујемо са бројем неурона“, рекао је Каспер.

Уместо тога, истичу научници, потребни су вишеструки докази – од анатомије до назнака о понашању и више поређења са савременим животињама да би се направиле тачније процене о интелигенцији праисторијских животиња.

„Потребно је значајно побољшати разумевање односа између броја неурона и других биолошких варијабли, посебно когнитивних перформанси, код постојећих животиња, пре него што се могу десити тачнија предвиђања“, пише тим истраживача у свом раду.

Недавни налази о понашању тирекса сугеришу да су вероватно били изненађујуће друштвени, и да су ловили у чопорима, али то није довољно да би се сугерисало да су имали интелигенцију на нивоу примата.

„Били су више као паметни џиновски крокодили, али је и то свакако фасцинантно“, рекао је Нејш.

Истраживање је објављено у часопису The Anatomical Record.