Откриће српских археолога у фокусу интересовања светске научне јавности

У веома неприступачном пределу, близу Звоначке бање, сакривена је пећина Пештерија. До ње су до сада стизали једино трагачи за закопаним благом, који су археолошким местима само нанаосили штету. Археолози су након две године интензивног истраживања потврдили своје претпоставке.

„Ово је једини локалитет на централном Балкану, који се налази ван Ђердапа. Пошто је неприступачна пећина, верујемо да када је било топлије време, током лета, да су се настањивали овде, близу је река, могли су да лове. Имамо трагове ловљења јелена и козорога. Овде су пронађена два зуба вирезуба, то је једна врста шарана, која данас настањује Русију. Међутим, у мезолиту те рибе су настањивале и наше крајеве. То су ждрелни зуби и мезолитске заједнице су користиле те ждрелне зубе за украшавање одеће. На пример у Ђердапу, можете видети делове одеће који су украшени са тим зубима“, истакао је Данило Пајовић, докторанд археологије.

За студенте археологије ово истраживање је посебан изазов.

„Овде налазимо доста артефаката. Углавном су камени артефакти, има доста костију животиња, што је врло занимљиво и специфично за овај локалитет“, наводи студенткиња археологије Јована Лазаревић.

Њена колегиница, Милица Васиљевић, открива да тренутно ишчишћавају један геолошки слој: „Трудимо се да се спустимо на исти слој. Очекујемо да дођемо до слоја и нађемо још артефаката. Имамо неке фрагментоване кости, такође једну целу мандибулу говечета. Има занимљивих налаза“.

„Ово је један од најзахтевнијих терена на којима сам била. Прилично је јединствено, јер немамо толико налаза мезолита, поготову не оваквих“, рекла је студенткиња Јелена Тимотијевић.

Откриће мезолитске насеобине у фокусу интересовања светске научне јавности

Истраживање разјашњава како су ти људи живели, како су се кретали и доказује да ово подручје није било ненасељено у време када су први земљорадници дошли.

„Нашли смо доста ових камених алатки, имамо их пар стотина. У питању су углавном врло ситне алатке које су представљале пројектиле за лукове и стреле и копља, помоћу којих су ловили разне животиње, а нашли смо и уметке за српове. Овде смо нашли рибље зубе који су обрађивани, што показује да су ове заједнице биле у контакту са ђердапским заједницама и да је то једноставно исти период и да та популација није насељавала само Ђердап, већ вероватно читаво подручје источне Србије. Ово је феноменално зато што се историја овог краја продужила за 20.000 година, а ово откриће се сада налази у фокусу интересовања светске научне јавности“, објашњава Душан Михаиловић, професор археологије на Филозофском факултету у Београду.

О мезолитској насеобини у Звоначкој бањи археолози су објавили научни рад у међународном часопису. Истраживања се настављају, а остаје реторичко питање да ли ће преци из мезолита успети да пробуде успавани, заборављени крај у сваком смилслу.